U 2026. godini, građani Bosne i Hercegovine (BiH) pokazuju najviši nivo poverenja prema medijima, koji su osvojili 70 odsto glasova u istraživanju „Medijske slobode u BiH“. Ovo istraživanje, koje se sprovodi svake godine od 2009. za Svetski dan slobode medija, pokazuje da se situacija razlikuje između Republike Srpske (RS) i Federacije BiH (FBIH). U FBIH, medijima najviše veruju građani, dok u RS građani više veruju verskim institucijama i vlastima, a tek potom medijima.
Istraživanje, koje je danas predstavljeno u Banjaluci, otkriva da je poverenje građana RS u medije, kao i u nevladine organizacije, poraslo u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, prošle godine su novinari i aktivisti NVO-a bili izloženi intenzivnim kampanjama vlasti u RS, koje su ih optuživale za saradnju s Američkom međunarodnom agencijom za razvoj (USAID) i nazivale ih „stranim plaćenicima“ i „domaćim izdajnicima“. Kao rezultat toga, mediji i novinari u RS su u prethodnom istraživanju dobili podršku samo od 18,5 odsto ispitanika, što predstavlja najlošiji rezultat do sada.
Izveštaj Reportera bez granica pokazuje da je BiH na katastrofalnom 90. mestu po indeksu slobode medija, a situacija je znatno gora u RS nego u FBIH. Prepreke za slobodan rad medija uključuju političku zavisnost i opštu političku klimu u zemlji. Skoro trećina ispitanika smatra da je finansijska zavisnost najveći problem. I ove godine, građani obaju entiteta smatraju da političari i političke stranke imaju najveći uticaj na rad medija i da su oni glavni kršitelji novinarskih prava.
Interesantno je da 21 odsto stanovnika RS vidi Kancelariju visokog predstavnika (OHR) i međunarodnu zajednicu kao kršitelje prava i sloboda medija. Dve trećine stanovnika BiH smatra da je kriminalizacija klevete i mogućnost krivičnog gonjenja novinara uticalo na slobodu medija u RS, a takav stav je više prisutan u FBIH nego u RS. Svaki četvrti ispitanik iz RS smatra da definisanje klevete kao krivičnog dela nije uticalo na rad medija.
Istraživanje je takođe pokazalo da tradicionalni mediji gube bitku sa internetom i društvenim mrežama, što dodatno komplikuje situaciju. U svetlu ovih podataka, jasno je da se medijska scena u BiH suočava sa ozbiljnim izazovima, kako sa stanovišta poverenja građana, tako i u pogledu slobode medija. Ova pitanja ostaju ključna za budućnost medijskih sloboda u zemlji.
Građani su pozvani da prate dešavanja putem društvenih mreža kao što su Facebook i Instagram, a mogu se pretplatiti i na PDF izdanje lista Danas kako bi ostali informisani o aktuelnim pitanjima.
