U Sarajevu je danas obeležena 32. godišnjica masakra na pijaci Markale, kada je granata, ispaljena s položaja Vojske Republike Srpske (VRS), ubila 68 civila, dok je 142 osoba ranjeno. Ovaj tragičan događaj dogodio se 5. februara 1994. godine, kada su mnogi građani, uključujući muškarce, žene, starije osobe i mlade ljude, došli na pijacu kako bi kupili hranu i osnovne namirnice, ne sluteći da će im to biti poslednji trenuci života.
Prema informacijama iz sarajevskih medija, brojni građani i delegacije okupili su se danas na pijaci Markale kako bi odali poštu svim ubijenim građanima. Ovaj trenutak je bio prilika za sećanje na stradale, ali i za ukazivanje na potrebu za pravdom koja, kako su mnogi istakli, još uvek nije postignuta. Među prisutnima su bili visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, delegacija Vlade Kantona Sarajevo, kao i potpredsednici Federacije BiH Igor Stojanović i Refik Lendo.
Predsednica Unije civilnih žrtava rata Kantona Sarajevo, Senida Karović, izjavila je da 32 godine nakon masakra na Markalama nema ničeg osim presuda Haškog tribunala po komandnoj odgovornosti. Karović je istakla da nije zadovoljna trenutnim stanjem, jer, kako je navela, ni danas nema nijedne podignute optužnice za opsadu Sarajeva i ubistva civila i dece. Njene reči oslikavaju duboku bol i frustraciju porodica žrtava koje se osećaju zapostavljenima u potrazi za pravdom.
Haški tribunal je za granatiranje Markala osudio Stanislava Galića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske RS, ali mnogi smatraju da je to nedovoljno. Prema izveštajima, granatiranje Markala se takođe navodi u presudama Haškog tribunala izrečenim ratnom predsedniku RS Radovanu Karadžiću i komandantu Vojske RS generalu Ratku Mladiću. Iako su neka suđenja završena, osećaj pravde je i dalje daleko od stvarnosti za mnoge porodice koje su izgubile svoje najmilije.
Obeležavanje godišnjice ovog strašnog događaja ima za cilj da podseti javnost na stradanja civila tokom rata u Bosni i Hercegovini, kao i na važnost suočavanja s prošlošću. Mnogi prisutni su izrazili nadu da će se pravda nap finally dočekati, i da će se odgovorni za zločine protiv civilnog stanovništva konačno suočiti s posledicama svojih dela.
Ova godišnjica je ne samo podsećanje na prošlost, već i poziv na akciju za jačanje mira i pomirenja u Bosni i Hercegovini. Dok se građani okupljaju da odaju počast žrtvama, važno je i dalje raditi na izgradnji društva u kojem će pravda biti dostupna svima, a stradanja civila nikada više ne ponoviti.
