Dakota Džonson, poznata po svojim ulogama u filmovima sa intimnim scenama, nedavno je otkrila svoje iskustvo snimanja takvih scena u razgovoru za podkast “Good Hang”. Džonson, koja je u industriji zabave više od 15 godina, postala je prepoznatljiva zahvaljujući ulozi u trilogiji “50 nijansi sive”, koja je bila kontroverzna i često diskutovana. U ovom podkastu, glumica je istakla da je sa svakim novim projektom sve više svesna važnosti rada sa koordinatorkama intimnih scena.
Ona je naglasila da je rad sa koordinatorkom intimnih scena na trenutnom projektu bio veoma koristan i osvežavajuć. “Stvarno je bila sjajna. Bilo je veoma kul jer sam već toliko navikla na scene seksa. Ali, to nije seksi. Ne osećam se dobro dok ih snimam”, priznala je Džonson. Ovaj iskren komentar osvetljava izazove sa kojima se glumci suočavaju kada su u pitanju intimne scene, koje često nisu onakve kakve se prikazuju na ekranu.
Džonson je takođe govorila o mentalnom pristupu koji usvaja kada se priprema za takve uloge. “Prvo, mislim da to zavisi od toga ko je lik i šta on treba da predstavlja publici. Da li je ona super idealizovana seksi devojka? Da li je domaćica? Da li je usamljena ili uplašena? Da li je konzervativna? To je rad na liku, ali onda ide i određena priprema”, rekla je ona. “Želim da se osećam dobro u svom telu ako ga pokazujem. Mama me je vaspitala da budem jako ponosna na svoje telo i da ga volim”, dodala je Džonson, ističući uticaj svoje majke, Melani Grifit.
Iako je Džonson postala poznata po svojim ulogama u filmovima sa seksom, njene reči otkrivaju duboku borbu sa samopouzdanjem i profesionalizmom. U prethodnim intervjuima, posebno onim za Vanity Fair, Džonson je opisala snimanje filmova iz trilogije “50 nijansi sive” kao “psihotično” iskustvo. “Pristala sam da snimim sasvim drugačiju verziju filma od one koju smo na kraju napravili. Autorka romana, E. L. Džejms, imala je puno kreativne kontrole, ceo dan, svaki dan, i insistirala je na određenim stvarima”, izjavila je Džonson.
Ona je takođe naglasila da su postojali momenti kada su određeni delovi knjige koji su izgledali dobro na papiru, jednostavno nisu mogli da se prenesu na film. “Bilo je delova knjiga koji jednostavno ne bi funkcionisali u filmu, poput unutrašnjeg monologa, koji je ponekad bio neverovatno sladunjav. To ne bi moglo da se izgovori naglas. Uvek je bila borba. Uvek”, rekla je Džonson, ukazujući na tenzije koje su nastale tokom snimanja.
Uprkos svim izazovima, Džonson je izrazila ponos na ono što je na kraju stvoreno. “Bilo je puno različitih nesuglasica. Nikada do sada nisam mogla iskreno da govorim o tome, jer želiš da promovišeš film na pravi način, i ponosna sam na ono što smo na kraju napravili. Sve je ispalo onako kako treba, ali bilo je komplikovano”, zaključila je.
Ove reči Džonsonove osvetljavaju ne samo izazove sa kojima se suočavaju glumci, već i kompleksnost prikazivanja intimnosti na filmu. U svetu gde su scene seksa često idealizovane, Džonsonova iskrenost o svojim osećanjima i iskustvima može pomoći da se premoste predrasude o tome kako se takve scene snimaju i doživljavaju.
Za mnoge, Džonson predstavlja novi glas u industriji koji se zalaže za bolje razumevanje i pristup intimnim scenama. Njena sposobnost da otvoreno razgovara o ovim pitanjima može otvoriti vrata za buduće generacije glumaca, koji se suočavaju sa sličnim izazovima i pritiscima.
