Prvi put u Srbiji sprovedena je brza studija atribucije klimatskih promena, alat koji omogućava analizu uticaja klimatskih promena na okolinu. Ova studija, koju su sproveli Milica Tošić i Lazar Filipović iz Instituta za meteorologiju u Beogradu, otkriva da su toplotni talasi, poput onog koji je zabeležen krajem jula, postali znatno češći i intenzivniji nego što su bili u prošlosti.
Leto 2023. godine obeleženo je visokom temperaturom, a najintenzivniji toplotni talas zabeležen je od 20. do 26. jula, kada je u Kruševcu temperatura dostigla rekordnih 44 °C. Ova pojava je, prema studiji, danas 12 puta verovatnija nego sredinom 20. veka. To znači da bi jedinstvene ekstremne vrućine, kakve su se nekada dešavale jednom u više od pola veka, danas mogle biti očekivane svakih pet do šest godina.
Studija je sprovedena na Fizičkom fakultetu u Beogradu koristeći savremene metode koje primenjuje međunarodna inicijativa World Weather Attribution (WWA). Ovaj pristup omogućava brze analize klimatskih ekstrema, čime se stvara sistem koji će pomoći u razumevanju klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi.
Intenzitet toplotnog talasa bio je definisan kao prosečna maksimalna dnevna temperatura tokom tri uzastopna dana, koja je za Srbiju dostigla 35,3 °C. Autori ističu da se ne radi samo o jednom danu ekstremne toplote, već o višednevnom fenomenu koji je značajno uticao na život i zdravlje ljudi, poljoprivredu i energetiku.
U poređenju sa prošlom godinom, toplotni talas 2023. bio je kraći, ali ekstremniji po intenzitetu. U analizi su uzeti u obzir podaci o temperaturama sa 14 meteoroloških stanica širom Srbije. Klimatske promene su, prema podacima, učinile ovakve ekstremne događaje deset puta verovatnijim nego što su bili ranije.
Studija atribucije omogućava naučnicima da shvate kako klimatske promene utiču na verovatnoću i intenzitet ekstremnih vremenskih događaja. Na osnovu statističkih poređenja trenutnih i prošlih klimatskih uslova, istraživači su mogli da dobiju jasnu sliku o tome koliko su ovakvi fenomeni postali učestaliji.
Cilj ove studije je da pruži odgovore na pitanja o verovatnoći i intenzitetu klimatskih ekstremnih događaja u svetu bez uticaja globalnog zagrevanja. Ovaj pristup koristi konkretne meteorološke podatke i pokazatelje globalnog zagrevanja. Iako nedostaju pouzdani podaci za predindustrijski period, analiza događaja toplotnih talasa jasno pokazuje kako su oni postali učestaliji u poslednjim decenijama.
Metodologija brze atribucije, koju je razvila WWA, može se primeniti na različite vremenske ekstreme poput poplava, suša i oluja. Autori naglašavaju da planiraju da prošire istraživanja na ove događaje kako bi dobili sveobuhvatniju sliku klimatskih rizika u Srbiji i regionu.
Toplotni talasi predstavljaju ozbiljnu pretnju za javno zdravlje, poljoprivredu i vodne resurse, posebno u urbanim sredinama gde efekat urbanog ostrva toplote pogoršava situaciju. Klimatske projekcije jasno ukazuju na to da će u budućnosti toplotni talasi postati češći, duži i intenzivniji, s obzirom na to da je jugoistočna Evropa označena kao jedna od globalnih „vrućih tačaka“.
Studija takođe naglašava važnost dostupnosti naučno potkrepljenih informacija o uticaju klimatskih promena, što može pomoći u donošenju mera prilagođavanja i planiranju odgovora na klimatske krize. U tom smislu, razumevanje učestalosti i intenziteta ovakvih događaja omogućava efikasnije pripreme za buduće izazove koje klimatske promene donose.
Tim sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, koji je sproveden ovu studiju, predstavlja prvu grupu istraživača u regionu koja je primenila metodologiju brze atribucije, otvarajući put za efikasnu analizu ekstremnih vremenskih događaja u jugoistočnoj Evropi.
