Bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na dan kada je podneo ostavku najavio pomilovanja i aboliciju za 49 osoba. Međutim, osim 12 novosadskih aktivista, nije precizirao ko su ostali kandidati za pomilovanje. U međuvremenu, iz Ministarstva pravde su za agenciju Beta potvrdili da neće učestvovati u proceduri oslobađanja od krivične odgovornosti lica koja treba da budu pomilovana.
Izjava iz Ministarstva pravde otvorila je pitanje zakonitosti postupka pomilovanja i abolicije koji je najavio Vučić. Iz Ministarstva su istakli da nisu obavešteni o imenima osoba koje su pomilovane, naglašavajući da je to bila isključivo odluka bivšeg predsednika. Nadalje, objasnili su da bi odluke o pomilovanju trebale biti dostavljene nadležnim tužilaštvima i sudovima, a predmeti u različitim fazama postupka trebaju biti prosleđeni odgovarajućim organima.
Mnogi sagovornici smatraju da je Vučić prekršio zakonsku proceduru, posebno jer Zakon o aboliciji predviđa da inicijativa mora doći od ministra pravde. Sagovornica iz CEPRIS-a, Sofija Mandić, ističe da je važno razlikovati pomilovanje od krivičnog gonjenja i pomilovanje osuđenih lica. Njena analiza ukazuje na to da je Ministarstvo pravde trebalo da bude uključeno u oba procesa. Ako je bilo ko od 49 lica pomilovan, to se dogodilo bez predloga Ministarstva, što bi moglo predstavljati kršenje zakona.
Mandić takođe napominje da Zakon o pomilovanju jasno definiše da predlog za aboliciju mora doći od Ministarstva pravde i da predsednik ne može doneti takvu odluku samostalno. Kada su u pitanju osuđeni, potrebna su mišljenja suda i Ministarstva pravde, što dodatno komplikuje situaciju. Ona izražava sumnju da bi sudovi mogli odbiti pomilovanja zbog prekršene procedure, ali smatra da bi savesni državni organi morali da provere pravnu valjanost dostavljenih akata.
Goran Ilić, tužilac iz Vrhovnog javnog tužilaštva, potvrđuje da se pomilovanje koje podrazumeva oslobođenje od krivičnog gonjenja pokreće po službenoj dužnosti i da bi Ministarstvo pravde moralo biti uključeno u postupak. Ukazuje na to da bi, ukoliko je procedura poštovana, ministar pravde morao da bude deo procesa koji je prethodio odluci predsednika. Takođe, on ukazuje na širi problem, ističući da se pomilovanje u Srbiji i dalje sprovodi prema zakonu iz 1995. godine, koji sadrži odredbe koje više ne odgovaraju trenutnom pravnom okviru.
Ministarstvo pravde do sada nije demantovalo informacije o svojoj nedovoljnoj uključenosti u postupak pomilovanja, a pokušaji novinara da stupe u kontakt sa ministrom pravde Nenadom Vujićem nisu urodili plodom. Javni interes za imena osoba koje će biti pomilovane ostaje neispunjen, iako je od najave prošlo više od dva dana. Redakcija se obratila savetnici za medije predsednika Vučića, Suzani Vasiljević, ali nije dobila odgovor na postavljena pitanja.
Trenutna situacija stvara dodatnu tenziju u javnosti, koja se suočava sa nesigurnošću oko pravnih procedura i mogućih zloupotreba vlasti. Mnogi se pitaju da li će nadležni organi ozbiljno pristupiti proveri zakonitosti odluka koje su donete, s obzirom na to da je Ministarstvo pravde iznelo stav o mogućem kršenju zakona. Ovo pitanje ostaje otvoreno, a javnost sa nestrpljenjem čeka dalja objašnjenja i informacije o pomilovanjima koja su najavljena.
