Politički „ping-pong“ između predsednika Crne Gore Jakova Milatovića i Skupštine dodatno otežava evropski put zemlje, koja već pokazuje znake zastoja u ispunjavanju obaveza za evropske integracije. Naime, Milatović je 3. februara vratio Skupštini paket od 25 zakona na ponovno razmatranje, obrazloživši to željom da poslanici zaista pročitaju zakone. „Evropske reforme ne znače puko dizanje ruku u Skupštini, ni usvajanje zakona bez rasprave i diskusije“, istakao je Milatović na društvenim mrežama.
Ovi zakoni su već dobili podršku Evropske komisije i ključni su za zatvaranje pregovaračkih poglavlja. Međutim, dva dana kasnije, predsednik je promenio stav i proglasio zakone važećim, naglašavajući da njihovo vraćanje poslanicima ne bi imalo nikakav efekat. Ovaj paket zakona, poznat kao „plavi zakoni“, već je imao zeleno svetlo Brisela, što je potvrđeno i od strane portparola Evropske komisije Gijom Mersijea.
Mersije je izjavio da je Evropska komisija i dalje podržava ambiciju Crne Gore da zatvori sve preostale pregovaračka poglavlja do kraja godine, ukoliko su ispunjeni svi potrebni kriterijumi. Međutim, Milatovićev poslednji potez je ukazao na problem da Crna Gora, koja se smatra liderom u pristupnom procesu, počinje da usporava dinamiku. Evropski zvaničnici ukazuju na to da imenovanje ključnih funkcija, kao što su sudije Ustavnog suda i članovi sudskog i tužilačkog saveta, predstavlja ozbiljan izazov za pregovore o članstvu.
Da je Milatović zadržao „plave“ zakone, to bi moglo ugroziti predstojeće međuvladine konferencije u martu i aprilu, na kojima bi mogla biti zatvorena pojedina pregovaračka poglavlja. Mersije je upozorio da stalna kašnjenja u ključnim procesima, poput usvajanja zakona i imenovanja upražnjenih pozicija, mogu predstavljati značajnu prepreku Crnoj Gori u postizanju ambicije zatvaranja svih pregovaračkih poglavlja do kraja godine.
Evropski poslanik Tomislav Sokol je dodao da usporavanje usvajanja zakona može imati dugoročne posledice za evropski put Crne Gore. „Prozor EU neće biti zauvek otvoren, a zna se ko ga želi zatvoriti, zbog čega je važno ne propuštati trenutak koji se retko ponavlja“, naglasio je Sokol.
Crna Gora je u januaru privremeno zatvorila poglavlje 32 i trenutno ima 13 zatvorenih poglavlja od ukupno 33 u pristupnim pregovorima za članstvo u EU. Očekuje se da će tokom prve polovine godine EU odobriti formiranje radnih grupa koje će raditi na nacrtu Sporazuma o članstvu. Ovaj sporazum definiše uslove članstva, prelazne aranžmane, zaštitne mere i druge ključne aspekte.
Prema pregovaračkim principima, sporazumi postignuti tokom pregovora ne mogu se smatrati konačnim dok se ne postigne sveobuhvatan sporazum o svim poglavljima. Crna Gora treba da zatvori još 23 pregovaračka poglavlja, a za svako zatvaranje neophodna je saglasnost svih država članica EU.
