U poslednjim danima, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je preduzeo brze turneje po nekoliko zemalja Evropske unije, uključujući Grčku, Francusku i Španiju. Cilj njegovih poseta bio je razgovor sa liderima ovih zemalja o nastavku podrške Ukrajini u njenim naporima da odbije potpunu invaziju Rusije. Tokom posete Atini, Zelenski je potpisao sporazum sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom koji se tiče snabdevanja Ukrajine tečnim američkim prirodnim gasom preko Grčke, što ukazuje na sve veću energetsku saradnju između dve zemlje.
U Francuskoj, Zelenski je postigao značajan napredak potpisivanjem pisma namere sa predsednikom Emanuelom Makronom. Ovaj dogovor uključuje planove za kupovinu do 100 ratnih aviona Rafale, dronova, sistema protivvazdušne odbrane i druge vojne opreme u narednih deset godina. Ova vrsta vojne saradnje je ključna za jačanje ukrajinske odbrane usred stalne pretnje s istoka.
Međutim, zanimljivo je da Zelenski nije posetio Rim kako bi razgovarao sa premijerkom Đorđom Meloni, što je izazvalo spekulacije u nekim italijanskim medijima. Iako su neki komentatori sugerisali da je to mogao biti znak napetosti, analitičari kao što je Eleonora Tufaro iz Ispi opservatorije, smatraju da je verovatnije da je gust raspored bio razlog za izostanak. Izvori iz ukrajinske ambasade u Rimu naveli su da sastanak sa Meloni nikada nije bio planiran, jer su se lideri već sreli na marginama sastanka Evropskog saveta 23. oktobra.
Ipak, situacija u Italiji nije prošla bez kontroverzi. Ministra transporta Mateo Salvini izrazio je protivljenje novom paketu vojne pomoći Ukrajini, posebno u svetlu nedavne korupcionaške afere koja je uključivala neke visoke zvaničnike ukrajinske vlade. Dok je ministar odbrane Guido Crosetto najavio da će u decembru predstaviti parlamentu 12. paket oružja za Ukrajinu, kojeg se očekuje da će biti odobren, Salvini je ostao skeptičan.
Italija se takođe suočava sa izazovima kada je u pitanju njen doprinos inicijativi NATO-a „Lista prioritetnih zahteva za Ukrajinu“ (PURL), u okviru koje evropski partneri kupuju američko oružje za Ukrajinu. Italija je među retkim zapadnim zemljama koje još nisu potvrdile svoje učešće u ovom programu, što postavlja pitanje o njenoj posvećenosti podršci Ukrajini.
Iako je Italija tradicionalno bila podržavalac Ukrajine, postoji zabrinutost da njeno oklevanje može biti povezano sa željom da zaštiti svoje domaće vojne industrije. Tufaro ukazuje na to da evropske zemlje često favorizuju svoje vojne industrije u ovakvim situacijama, što može uticati na odluke o vojnim isporukama.
U međuvremenu, dok su Grčka i Francuska nastavile aktivno da podržavaju Ukrajinu, Španija, iako nije među najjačim saveznicima, takođe pruža podršku. Tufaro naglašava da je Zelenski imao precizne ciljeve za posetu Grčkoj i Francuskoj, dok su druge prestonice, poput Španije, možda bile manje prioritetne.
Prema najnovijim podacima, Danska je na vrhu liste zemalja koje pružaju pomoć Ukrajini u odnosu na BDP, dok je Italija daleko niže na 27. mestu. Kada se posmatra vojna pomoć u evrima, Nemačka prednjači sa 16,51 milijardi evra, dok se Italija nalazi na 11. mestu sa 1,7 milijardi evra. Ova statistika pokazuje razlike u obimu podrške koju različite zemlje pružaju Ukrajini.
Tufaro ukazuje na to da su Francuska i Velika Britanija među vodećim evropskim zemljama po iznosu pomoći Ukrajini, dok Ukrajina nastoji da ojača svoju odbrambenu industriju kako bi postala konkurentna na međunarodnom nivou. U svetlu ovih događaja, jasno je da će odnosi između Ukrajine i njenih evropskih saveznika i dalje biti od suštinskog značaja u kontekstu trenutne geopolitičke situacije.
