Početak nove godine često je trenutak kada se mnogi preispituju o svojim finansijskim navikama i planovima. Jedno od pitanja koje se često postavlja jeste da li je sa 45 godina prekasno za investiranje ili ova godina može predstavljati dobar novi početak. Investiranje se često doživljava kao privilegija mladih, jer vreme radi u korist onih koji rano započnu, zahvaljujući efektu složene kamate i dugoročnom rastu kapitala.
Međutim, mnogi ljudi u mladosti nemaju mogućnosti za ulaganje. Troškovi stambenih kredita, obrazovanja dece i svakodnevni život često ostavljaju malo prostora za investicije. Tako se pitanje o finansijskoj stabilnosti i mogućnostima za ulaganje postavlja kasnije, kada se dođe do srednjih godina. Da li je sve već izgubljeno ili postoji šansa za stabilniju penziju?
Stručnjaci navode da odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Dug investicioni horizont od 30 ili 40 godina daje prednost mlađima, omogućavajući im da lakše prebrode tržišne krize. Ipak, prosečna osoba od 45 godina često ima znatno veće prihode i stabilnije finansijsko stanje nego neko ko tek ulazi na tržište rada. Ova finansijska snaga može delimično nadomestiti kraći period ulaganja.
Analitičari tržišta kapitala ističu da je period od oko 20 godina, koliko u proseku ostaje do penzije onima koji počinju da investiraju kasnije, dovoljno za ozbiljno uvećanje kapitala, pod uslovom da se strategija pažljivo postavi. Stariji investitori često imaju jasnije ciljeve i veću disciplinu, ali su suočeni i sa određenim ograničenjima, kao što su slabiji efekat složene kamate i veći psihološki pritisak tokom tržišnih padova.
Zbog ovih faktora, struktura portfelja se menja. Mlađi investitori mogu priuštiti agresivnije strategije, dok se stariji često opredeljuju za stabilnije, konzervativnije opcije. Kako se približava vreme povlačenja sredstava, preporučuje se postepeno smanjenje rizičnih ulaganja.
Ključni faktor u ovoj fazi je i tajming. Ulazak na tržište nakon dugog perioda rasta nosi veći rizik nego investiranje nakon korekcija. Najnepovoljniji scenario je veliki tržišni pad neposredno pred penziju, zbog čega pravilna raspodela imovine postaje ključna.
Primeri pokazuju da se isti finansijski ciljevi mogu postići i sa kasnijim početkom, ali uz znatno veća mesečna ulaganja. Dok osoba koja počne da investira sa 25 godina može ulagati manje iznose i osloniti se na vreme, onaj ko započinje sa 45 godina mora da uloži više kako bi nadoknadio izgubljeno vreme.
Pre nego što se krene u investiranje, finansijski savetnici preporučuju da se napravi detaljna slika ličnog finansijskog stanja. Ovo uključuje popis imovine, štednje, ulaganja i dugovanja. Tek kada se sagleda ukupna slika, moguće je postaviti realne ciljeve i odabrati adekvatnu strategiju.
U Srbiji, kupovina stana se tradicionalno smatra „najsigurnijom“ investicijom, ali ni ona nije bez rizika. Cene nekretnina su porasle, ali realni prinosi od izdavanja često su niži od očekivanih, posebno nakon što se uzmu u obzir troškovi održavanja i porezi. Uz to, razmere rasta cena nekretnina u odnosu na prosečne plate postavljaju pitanje dugoročne održivosti takvog trenda.
Stručnjaci savetuju da je ključ uspešnog investiranja u diverzifikaciji. Nekretnine mogu biti deo portfelja, ali ne i njegov jedini stub. Kombinacija različitih vrsta imovine – akcija, obveznica, zlata i drugih instrumenata – omogućava veću otpornost na krize i stabilniji rast kapitala.
Zaključak je da investiranje sa 45 godina nije prekasno, ali zahteva promišljen pristup, realna očekivanja i disciplinu. Nova godina može biti odličan trenutak za početak, pod uslovom da se ulazi s planom, a ne s iluzijama.
