Učenici osmog razreda osnovnih škola u Srbiji završili su polaganje testova za upis u srednje škole 25. juna. Ove godine, malu maturu polagalo je 64.077 osmaka, zajedno sa 1.573 polaznika funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih. Testovi su se sastojali od tri dela: prvi dan je bio posvećen srpskom jeziku, drugi dan matematike, a treći dan su učenici birali jedan od pet izabranih predmeta – istoriju, geografiju, fiziku, hemiju ili biologiju.
Preliminarni rezultati završnog ispita objavljeni su na portalu „Moja srednja škola“, dok se konačni rezultati očekuju 30. juna. Nakon toga, učenici će imati priliku da popune liste želja za srednje škole i budu raspoređeni po obrazovnim profilima. Sva tri testa imala su po 20 zadataka, a učenici su imali 120 minuta da reše sve zadatke, koji su uglavnom bili oblikovani kao pitanja sa višestrukim izborom.
Prema rečima direktora Osnovne škole „Lazar Savatić“, Gorana Petrovića, ova školska godina je bila specifična. Naime, učenici su postigli više poena iz matematike nego iz srpskog jezika, što predstavlja obrnutu situaciju u odnosu na prethodne generacije. Petrović je takođe napomenuo da je rezultati još uvek preliminarni, ali da se na osnovu prvih informacija može primetiti da su deca ostvarila najviše bodova na izabranom predmetu, što je u skladu sa njihovim interesovanjima.
Psihološkinja Snežana Anđelić ističe da je ova školska godina bila izazovna, s obzirom na to da su mnogi učenici imali različite oblike nastave tokom godine. Neki su pohađali redovno, dok su drugi imali skraćene časove ili čak nisu prisustvovali nastavi. Ovakve okolnosti mogu značajno uticati na sposobnosti učenja i psihološko stanje dece. Anđelić naglašava da je deci potreban stalan ritam i rutina kako bi se razvijali, a prekidi u obrazovnom procesu mogu stvoriti konfuziju.
U razgovoru sa učenicima i roditeljima, pokazalo se da mnogi osmaši osjećaju veliki pritisak tokom polaganja male mature, verujući da rezultati mogu uticati na njihov budući život. Anđelić ističe da je to preveliki teret za decu u tom uzrastu, jer su često pod stresom zbog očekivanja roditelja. Mnogi roditelji nehotice dodatno povećavaju pritisak govoreći deci da im od rezultata zavisi budućnost.
Izveštaji iz škola ukazuju na to da su učenici, uprkos izazovima, pokazali izuzetne sposobnosti. Učenici koji su se prijavili za specijalizovane škole često su ostvarivali odlične rezultate, što je dokaz da su neki od njih pronašli svoje mesto i afinitete. Petrović pominje primer učenika koji je postigao izvanredne rezultate u matematici i nosilac je zlatnih medalja, što pokazuje koliko je važno da se učenicima pruži podrška u skladu sa njihovim interesovanjima.
Iako je ova školska godina bila haotična, stručnjaci se slažu da je važno analizirati uticaj koji su nestabilne okolnosti imale na učenike. Anđelić ističe da je mnogim deci potrebna pomoć kako bi se prilagodila novim uslovima i kako bi se oslobodili stresa prilikom donošenja važnih životnih odluka.
Na kraju, stručnjaci pozivaju na razumevanje i podršku prema učenicima, jer se suočavaju sa izazovima koji mogu imati dugotrajne posledice. Važno je da roditelji i nastavnici zajedno rade na stvaranju podržavajuće sredine u kojoj će deca moći da razvijaju svoje potencijale bez dodatnog pritiska.
