Nakon nedavnih incidenata na Beogradskom univerzitetu, gde su se studenti okupili na stepeništu Pravnog fakulteta, situacija je postala napeta kada je policija intervenisala. Policija je, kako navode studenti, narušila univerzitetsku autonomiju, dok Ministarstvo unutrašnjih poslova negira te tvrdnje i tvrdi da policija nije ušla u zgrade fakulteta. Ova situacija ponovo otvara pitanje granica univerzitetske autonomije, posebno u kriznim društvenim i političkim uslovima.
Profesor Vladimir Vuletić sa Filozofskog fakulteta ukazuje na to da autonomija univerziteta prestaje kada se nastavnicima ne omogući da slobodno obavljaju svoj posao. Vuletić smatra da je autonomija nastavnika ugrožena u poslednjih sedam meseci, dodajući da je važno poštovati političke stavove, ali i da blokade univerziteta mogu biti protivzakonite i kontraproduktivne.
On se dotakao i tragičnog incidenta u kojem je jedan student preminuo nakon povreda zadobijenih na mitingu, naglašavajući potrebu za uzdržanošću u interpretaciji događaja. Vuletić je pohvalio policiju za odgovorno ponašanje na mitingu, ističući da zahvaljujući tome nije došlo do sukoba, ali je izrazio želju da su dekani reagovali na ponašanje koje nije u skladu sa zakonom o univerzitetu.
U međuvremenu, dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić izrazio je kritike prema policiji, navodeći da su postupci policije tokom protesta bili neprimereni. Roglić je ukazao na snimke policijskih vozila koja su se kretala velikom brzinom, što nije u skladu s pravilima. On je takođe opisao mirnu situaciju ispred Pravnog fakulteta pre nego što je policija intervenisala, a njegov pravni tim već analizira događaje kako bi utvrdili da li je došlo do narušavanja autonomije univerziteta.
Roglić je naglasio važnost dijaloga između premijera i rektora, ali je ukazao na to da su neki zvaničnici svojim izjavama doprineli eskalaciji tenzija. On smatra da su hapšenja tokom protesta bila pogrešna odluka, jer su dovela do dodatne napetosti. Takođe, istakao je da svaka reakcija mora biti zasnovana na dokazima, što nije bio slučaj s „nasumičnim hapšenjima“.
U kontekstu studentskih protesta, Roglić je napomenuo da većina studenata želi da se nastavi s normalnim školovanjem, ali čekaju ispunjenje svojih zahteva od strane vlasti. Iako su neki univerziteti postigli dogovore sa studentima, problem blokada u Beogradu ostaje nerešen, što mnogi smatraju apsurdnim s obzirom na druge situacije koje nisu adekvatno rešene.
Profesor Vuletić je ukazao na to da je važno voditi dijalog o uzrocima trenutne situacije, smatrajući da bi građanska neposlušnost trebala biti svesna i odgovorna. On je istakao da kršenje zakona, kao što su blokade ulica, nosi određene sankcije, i da oni koji se odluče na takve akcije moraju biti spremni da snose posledice.
Ova situacija na Beogradskom univerzitetu osvetljava šire društvene tenzije i izazove s kojima se Srbija suočava. Dok se studenti bore za svoja prava i autonomiju svojih institucija, istovremeno se postavlja pitanje kako će vlasti reagovati na ove zahteve i da li će doći do dijaloga koji bi mogao da smiri trenutne tenzije.
S obzirom na kompleksnost situacije, jasno je da će se rasprava o autonomiji univerziteta i ulozi policije u ovoj vrsti protesta nastaviti. S obzirom na različite stavove i iskustva, važno je da se pronađe rešenje koje će zadovoljiti sve strane i omogućiti nesmetano funkcionisanje obrazovnog sistema u Srbiji.
