Bivši vrhovni komandant ukrajinske vojske Valerij Zalužni zalaže se za razvoj novih bezbednosnih formata umesto čekanja na članstvo u NATO. Njegove nedavne izjave o perspektivama Ukrajine za ulazak u NATO izazvale su veliku pažnju i pokrenule raspravu o budućnosti evropske i evroatlantske orijentacije zemlje. Zalužni je ukazao na to da je prepreka za članstvo Ukrajine u Severnoatlantskoj alijansi trenutni nivo razvoja ukrajinskih oružanih snaga i doktrine koje se koriste u NATO-u, koje su, prema njegovim rečima, proizašle iz Drugog svetskog rata.
Pavlo Lakijčuk iz ukrajinskog Centra za globalne studije „Strategija XXI“ smatra da su Zalužnijeve izjave svojevrsan „hladan tuš“ za Ukrajince, ali i potencijalno koristan podsticaj. Prema njegovom mišljenju, NATO se suočava sa problemima koji imaju duboke istorijske korene. Raspad Sovjetskog Saveza doveo je do gubitka glavnog protivnika NATO-a, što je rezultiralo krizom identiteta Alijanse. Lakijčuk ističe da je trenutni problem NATO-a ne samo vojnog karaktera, već i psihološki strah članica od rata, što Rusija koristi kako bi vršila pritisak na Alijansu.
Lakijčuk smatra da se Ukrajina u mnogim zapadnim prestonicama i dalje ne doživljava kao ključni faktor evropske bezbednosti. On naglašava da preovlađuje uverenje da bi rizici članstva Ukrajine u NATO-u bili veći od potencijalnih koristi, iako bi prepoznavanje Ukrajine kao važnog saveznika moglo značajno promeniti situaciju.
Serhij Dzerdz iz Građanske lige „Ukrajina-NATO“ smatra da je prerano zaključivati da je članstvo Ukrajine u NATO-u nemoguće, s obzirom na to da se međunarodne okolnosti neprestano menjaju. On naglašava da bi Zalužni mogao slati poruku zapadnim partnerima, pozivajući ih da aktivnije podrže ukrajinsko približavanje NATO-u. Dzerdz podseća da je saradnja sa NATO-om već dovela do značajnih reformi u Ukrajini, te da bi te promene trebale biti prioritet za samu zemlju, bez obzira na dugoročnu perspektivu članstva.
Oleksij Melnik iz ukrajinskog Centra Razumkov ukazuje na to da Zalužni ne odbacuje NATO, već traži nove oblike saradnje, što može biti od koristi u svetlu trenutne bezbednosne situacije. Melnik naglašava da se već formiraju koalicije koje uključuju zemlje poput Velike Britanije, Francuske, Nemačke i skandinavskih država, što može dovesti do institucionalizacije novih bezbednosnih formata.
Prema Melniku, ovi novi oblici saradnje zasnivaju se na zajedničkim bezbednosnim interesima, ali ne mogu zameniti NATO. On smatra da je važno zadržati strateški kurs ka članstvu u NATO-u, dok se istovremeno razvijaju dodatni bezbednosni mehanizmi.
Iako Melnik ne smatra da je put Kijeva ka NATO-u zatvoren, on ističe da je trenutna prepreka rat u Ukrajini. Pozivanje Ukrajine u NATO sada značilo bi automatski uvući Alijansu u sukob sa Rusijom, što nijedna članica ne želi. Nakon završetka borbi, situacija bi mogla značajno da se promeni, a Melnik veruje da je još prerano tvrditi da su vrata NATO-a zatvorena za Ukrajinu.
Stručnjaci se slažu da novi bezbednosni savezi mogu biti samo dodatak, a ne zamena za NATO. Članstvo u Alijansi ostaje zvanični strateški cilj Ukrajine, iako se suočava sa brojnim izazovima na tom putu. U svetlu rastućih frustracija zbog sporog napretka, ukrajinski lideri i dalje veruju u važnost učlanjenja u NATO kao ključne tačke za budućnost njihove zemlje.
