U Srbiji se ove godine suočavamo sa ozbiljnim problemima u proizvodnji pšenice, koji su posledica nedostatka sertifikovanog semena. Naime, tokom ove setve, sertifikovano seme je korišćeno samo na 350.000 hektara, što je daleko ispod potrebnih 600.000 hektara koliko je potrebno za optimalnu proizvodnju. Ovaj problem sa nedovoljno deklarisanim semenom postao je uobičajen u domaćoj proizvodnji pšenice, a rezultira smanjenjem kvaliteta i prinosa.
Procenjuje se da će u ovoj jeseni biti posejano pšenice na 620.000 hektara, pri čemu će oko 270.000 hektara biti zasajeno semenom koje su proizveli individualni zemljoradnici, a čiji kvalitet nije pouzdan. To znači da će značajan deo pšenice ponovo završiti kao stočna hrana, što dodatno naglašava problem niske kvalitete pšenice u Srbiji. Svake godine između 300.000 i 400.000 tona pšenice, što čini oko 10% ukupne godišnje proizvodnje, završava u stočnoj hrani zbog korišćenja nedeklarisanog semena i klimatskih promena koje dodatno umanjuju kvalitet i prinos.
Stručnjak za pšenicu, profesor dr Miroslav Malešević, naglašava da je Srbija nekada bila prepoznatljiva na međunarodnom tržištu po visokom kvalitetu svoje pšenice. Međutim, nedostatak podsticaja za gajenje kvalitetnijih sorti i slaba kontrola kvaliteta zrna pri otkupu i skladištenju doveli su do potiskivanja sorti boljeg kvaliteta. Usled pada tehnološkog kvaliteta zrna, zbog velike zastupljenosti sorti niskog genetskog potencijala, kvalitet merkantilne pšenice je znatno opao.
S obzirom na trenutnu situaciju, izvoz pšenice iz Srbije je dobro krenuo nakon žetve. Tokom protekla četiri meseca, više od 200.000 tona pšenice je izvezeno u Italiju, što čini više od polovine ukupnog izvoza od početka nove ekonomske godine. Italija je tradicionalni kupac srpske pšenice, a sada je postala još značajnija zbog smanjenja izvoza za Konstancu. Ukupno, od jula do oktobra, izvezli smo oko 410.000 tona pšenice.
Direktor „Žitounije“ Zdravko Šajatović napominje da u izvoz ide sva naša pšenica, uključujući i onu sa 12 i 13 posto proteina, kao i pšenicu sa 11,5 i 10 posto proteina koja se koristi u prehrambenoj industriji za proizvodnju keksa. Ipak, značajan deo domaće pšenice se prodaje kao stočna hrana, a razvrstavanje pšenice po kvalitetu još uvek nije uspostavljeno na širokom nivou. Mnogi otkupljivači nemaju potrebne uslove za razvrstavanje pšenice po kvalitetu, kao što su prijemni koševi i silosi sa opremom za brzo merenje kvaliteta.
Zemljoradničke zadruge, koje su ključne za skladištenje žita, često nemaju potrebne resurse da efikasno razvrstavaju pšenicu po kvalitetu, što dodatno otežava situaciju. Samo veliki silosi imaju mogućnost za razvrstavanje pšenice po kvalitetu. Ova situacija može dodatno ugroziti reputaciju srpske pšenice na međunarodnom tržištu, ukoliko se ne preduzmu mere za poboljšanje kvaliteta i podsticanje korišćenja sertifikovanog semena.
U svetlu ovih izazova, važno je da se donesu odgovarajući propisi i podsticaji koji će omogućiti poljoprivrednicima da se fokusiraju na gajenje kvalitetnijih sorti pšenice, kao i da se poboljša kontrola kvaliteta. Samo kroz ove promene Srbija može ponovo postati prepoznatljiva na međunarodnom tržištu po kvalitetu svoje pšenice, što je ključno za očuvanje i unapređenje domaće poljoprivredne proizvodnje.
