Sutra u 16 časova i 3 minuta zvanično će početi zima, a mnogi se pitaju koliko će snega pasti tokom praznika i da li su zime postale manje hladne nego ranije. O ovoj temi razgovarali su meteorolog Ivan Ristić i profesor Geografskog fakulteta Aleksandar Valjarević u emisiji za Euronews Srbija.
Meteorolog Ristić je na početku istakao da ulazimo u period jesenjih temperatura, koje će se kretati uglavnom do 10 stepeni. „Sutra će biti malo više magle i svežije. Promenu vremena, koja će uskladiti vreme sa kalendarom, možemo očekivati 26. decembra. Sledeće nedelje, košava će doneti hladan vazduh i smanjiti zagađenje, što može doneti i prve pahulje“, rekao je Ristić.
Govoreći o januaru, Ristić je naveo da se očekuje da će mesec biti hladniji od proseka, što se nije desilo već dugo. „Dnevna temperatura će se kretati od minus 2 do 3 stepena, dok će jutarnja biti između minus 7 i minus 2 stepena. Ujutru će biti mraz, a tokom dana temperature će se približavati nuli, uz povremene snežne padavine“, dodao je.
Na pitanje o količini snega koja se može očekivati, Ristić je napomenuo da trenutno nema preciznih informacija, ali je sigurno da će se na planinama formirati snežni pokrivač. Profesor Valjarević je istakao da klimatske promene utiču na zimu i da se verovatno neće dogoditi zime kakve su bile ranije, ali da će biti hladnijih vazdušnih masa.
„Verujem da postoji mogućnost snežnih padavina i na visinama ispod 500 metara, što je optimistična procena“, rekao je Valjarević. On je takođe dodao da se očekuje sneg u Beogradu, posebno posle 15. februara, kada bi moglo biti više snežnih padavina.
U razgovoru su se dotakli i globalnog zagrevanja, gde je Ristić istakao da je temperatura na Balkanu porasla više nego na ostalim mestima u svetu. Valjarević je dodao da se Balkan prosečno ugradio za 3,6 stepeni, dok su u Americi i Aziji porasti znatno manji – 0,5 i 1,9 stepeni.
„Mi smo u žarištu klimatskih promena i moramo pratiti te trendove. Nažalost, izgleda da ćemo se od snega oprostiti na visinama ispod 800 metara nadmorske visine“, rekao je profesor.
Ova diskusija o promenama u zimskom vremenu i uticaju klimatskih promena na našu svakodnevicu postavlja važno pitanje o tome kako će se zima razvijati u budućnosti. Sa sve većim porastom temperatura, mnogi se pitaju kako će to uticati na naše životne navike, turizam i poljoprivredu.
Ristić i Valjarević su se složili da je neophodno obratiti pažnju na klimatske promene i raditi na njihovom ublažavanju, kako bismo osigurali da buduće generacije ne izgube zimu kakvu smo poznavali. U ovom trenutku, važno je pratiti vremenske prognoze i biti spreman na sve eventualne promene.
Osim toga, razgovor je ukazao na značaj obrazovanja i podizanja svesti o klimatskim promenama, kako bi se ljudi informisali o tome šta mogu učiniti kako bi doprinosili očuvanju prirode i smanjenju negativnih efekata globalnog zagrevanja.
Zima koja dolazi može doneti mnogo izazova, ali i prilika za promišljanje o našem odnosu prema prirodi i klimi. U tom smislu, važno je da se svi uključimo u razgovor o očuvanju planete i prilagođavanju novim klimatskim uslovima.
