Hrvatski Sabor je donio odluku o izgradnji centra za skladištenje radioaktivnog otpada iz nuklearne elektrane Krško na lokaciji Čerkezovac u opštini Dvor, koja se nalazi samo 800 metara od granice sa Bosnom i Hercegovinom. Ova odluka izaziva oštre reakcije u susednoj zemlji, gde se projekat vidi kao pretnja po zdravlje, životnu sredinu i dobrosusedske odnose. Mario Crnković, ekološki aktivista iz Udruženja Green Team iz Novog Grada, ističe da je izbor lokacije rezultat političkih odluka, a ne stručnih kriterijuma.
Crnković naglašava da je Hrvatska 1997. godine imala četiri potencijalne lokacije za skladištenje radioaktivnog otpada, ali su tri odbačene političkom odlukom. „Danas, 26 godina kasnije, ponovo se donosi politička odluka da se radioaktivni otpad prebacuje na granicu sa Bosnom i Hercegovinom“, kaže Crnković. On upozorava da je trenutna lokacija neadekvatna i predstavlja direktnu pretnju.
Prema njegovim rečima, stručnjaci iz Bosne i Hercegovine su više puta ukazivali na to da je lokacija neprimerena, ali su njihovi zahtevi za informacijama o karakterizaciji radioaktivnog otpada ostali bez odgovora. „Nismo dobili ni osnovne informacije o tome šta se planira dopremiti na granicu“, naglašava Crnković, dodajući da Hrvatska odbija saradnju.
On ističe da je skladišni kapacitet unutar objekta bliži centru Novog Grada nego Dvora, što dodatno komplikuje situaciju. „Objašnjenje je da pravnici u Hrvatskoj savetuju da se ne dele informacije, čekajući studiju uticaja na životnu sredinu“, dodaje Crnković, smatrajući to apsurdnim s obzirom na blizinu lokacije granici.
Crnković upozorava da projekt ima potencijalno velike negativne prekogranične uticaje, ali da Hrvatska to ne uzima u obzir. „Društvo je ovde gurnuto po strani, a sve se svodi na političke odluke“, tvrdi on. Takođe, navodi da su hrvatski političari uticali na odbacivanje drugih lokacija, pa je jedina preostala bila ona u opštini Dvor, gde živi povratničko srpsko stanovništvo.
On ističe demografske i geografske aspekte, naglašavajući da je Trgovska gora okružena Bosnom i Hercegovinom sa tri strane. „Ne želim da ulazim u nacionalnu strukturu tog područja, ali demografi vide obrasce koji su neprimereni za vreme u kojem živimo“, kaže Crnković.
Crnković ne želi da nameće rešenje, ali smatra da je važno ukazati na odgovornost. „Hrvatska ima pravo da donosi odluke na svojoj teritoriji, ali imamo pravo da kažemo ne projektima koji ugrožavaju zdravlje ljudi i perspektivu opstanka severozapadnog dela Bosne i Hercegovine“, naglašava on.
Takođe, ističe socio-ekonomske posledice. „Već sada imamo negativne ekonomske uticaje usled negativnog brendiranja Novog Grada, koji ima izuzetan razvojni potencijal“, objašnjava Crnković.
On veruje da će projekat na kraju ujediniti Bosnu i Hercegovinu. „Slučaj Trgovska gora je jedina tema koja je ujedinila čitavu Bosnu i Hercegovinu. Nema razlika po nacionalnoj osnovi“, kaže on. Crnković se nada da će Bosna i Hercegovina imati uspešne argumente u međunarodnim sporovima.
Naglašava važnost daljeg delovanja, jer se Hrvatska nije potrudila da sprovede istraživanja na teritoriji Bosne i Hercegovine. „Ne zanimaju ih podaci koje imamo, a komunikacija između dve zemlje nije ozbiljna“, dodaje Crnković. On smatra da je ovo borba za pravo na život, te veruje u optimizam uprkos teškoj situaciji.
„Kao deo ekološkog pokreta, verujem da imamo opravdano pravo da se borimo za očuvanje zdravlja i života na ovom području“, zaključuje Crnković.
