Vlasti Republike Srpske započele su predistražne radnje protiv zaposlenih u Memorijalnom centru Srebrenica, što je dodatno uzburkalo situaciju u ovom važnom mestu sećanja na genocid iz 1995. godine. Od 29. septembra, centar funkcioniše sa minimalnim brojem zaposlenih kao znak protesta protiv onoga što smatraju sistemskim pritiscima i zastrašivanjem od strane entitetskih institucija. U zajedničkom saopštenju, službenici centra su istakli da će odluku o potpunoj obustavi rada ili povratku u pun kapacitet doneti naredne sedmice.
Upravni organi centra su odbili saradnju sa, kako su naveli, „nelegitimnim“ institucijama poput Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Direktor Memorijalnog centra, Emir Suljagić, ocenjuje da se radi o „genocidu u produženom dejstvu“, naglašavajući da aktuelna istraga nije legitimna, već predstavlja kampanju zastrašivanja usmerenu na Bošnjake zbog njihove nacionalnosti i pozicije u društvu.
Slučaj se zaoštrio krajem jula 2026. godine, nakon objavljivanja godišnjeg izveštaja o negiranju genocida, kada su pozvani na saslušanje 26 trenutnih i bivših zaposlenih. Policija u Zvorniku vodi istragu pod sumnjom na krivično delo „utaja poreza i doprinosa“, dok u Memorijalnom centru ističu da je reč o institucionalnom pritisku.
Uprkos negiranju entitetske policije, koji su demantovali navode o mogućem upadu specijalne policije u prostorije centra, pritisci su nastavljeni. Pitanje koje se postavlja je ko je zapravo nadležan za kontrolu rada ovog memorijalnog prostora, s obzirom na to da se finansira putem Jedinstvenog računa trezora BiH.
Pravni stručnjaci ukazuju na složenost situacije. Advokat Asim Crnalić navodi da Okružno javno tužilaštvo u Bijeljini ima teritorijalnu nadležnost, ali da se radi o izuzetno osetljivom pitanju, dok njegov kolega Senad Pizović smatra da Tužilaštvo BiH treba da preuzme slučaj kako bi se obezbedila objektivnost.
Ova situacija se uklapa u širi kontekst dugogodišnjih pritisaka na Memorijalni centar iz Republike Srpske. Predstavnici srpskih institucija otvoreno su osporavali podatke o žrtvama, što dodatno komplikuje situaciju.
Reakcije udruženja žrtava, kao i međunarodnih organizacija, bile su brze i oštre. Mnoge organizacije su osudile napade na centar i njegovog direktora, ističući da se radi o pokušaju diskreditacije institucije koja ima ključnu ulogu u očuvanju sećanja na žrtve genocida. Internacionalni akteri, uključujući misiju OSCE-a i ambasade EU i Velike Britanije, pratili su situaciju, naglašavajući važnost Memorijalnog centra u borbi protiv negiranja genocida i obrazovanju budućih generacija.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se pitanja sećanja, identiteta i pravde u Bosni i Hercegovini i dalje suočavaju sa ozbiljnim izazovima, a budućnost Memorijalnog centra Srebrenica ostaje neizvesna.
