U Srbiji se već nekoliko godina beleži snažan rast usluga elektronskog i mobilnog bankarstva, ali gotovina ostaje veoma važna za mnoge korisnike. U cilju pristupa gotovini, korisnicima su potrebni bankomati, čiji broj raste iz godine u godinu, uprkos predviđanjima da će digitalne usluge potpuno zameniti gotovinske transakcije. Prema poslovnom magazinu „Biznis i finansije“, bankari veruju da će sa novim generacijama doći i do promene u tehnologiji platnih usluga, ali to neće biti na vidiku u bliskoj budućnosti.
Iako bankomati predstavljaju značajan trošak za banke, njihovo postavljanje se nastavlja. Prema podacima konsultantske kompanije Datos Insights, 2020. godine je na svetu bilo 3,15 miliona bankomata, dok se taj broj do 2023. godine smanjio na 2,96 miliona. Ipak, Centralna i Istočna Evropa, kao i Bliski Istok i Afrika, beleže rast broja bankomata.
U Srbiji je, prema izveštaju Narodne banke, u prvom tromesečju 2024. godine registrovano više od 3.200 bankomata, što predstavlja porast od 4,2% u odnosu na početak godine. Mreža POS terminala kod trgovaca je takođe značajno porasla, sa 170.000 terminala, što je povećanje od 21% u odnosu na prethodnu godinu.
Bankomati ostaju ključni za gotovinske transakcije, iako banke očekuju da će sa porastom korišćenja e-novčanika i mobilnih aplikacija, klijenti sve više prelaziti na bezgotovinske transakcije. Banke, poput OTP-a, dovode bankomate na mesta gde je izražena potreba za gotovinskim transakcijama, dok istovremeno ulažu u nove tehnologije kako bi poboljšale uslugu.
S obzirom na visoke troškove postavljanja i održavanja bankomata, banke su oprezne u njihovom širenju. Prosečna cena novog bankomata kreće se između 15.000 i 30.000 evra, a investicija se često opravdava potrebom za brzim i lako dostupnim gotovinskim transakcijama. Ipak, banke se suočavaju s izazovima, kao što su bezbednosni rizici i racionalizacija upotrebe bankomata.
U Alata banci, koja ima više od 220 bankomata, ističu da nastavljaju sa širenjem mreže kako bi omogućili klijentima pristup gotovini van radnog vremena filijala. To smanjuje pritisak na zaposlene u bankama i otvara mogućnosti za nove partnerstva u maloprodaji i ugostiteljstvu.
S obzirom na sve veći porast digitalnih plaćanja, banke kao što su Yettel nastavljaju da ulažu u mrežu bankomata, ali se takođe fokusiraju i na razvoj digitalnih funkcionalnosti. Iako su digitalne banke postale sve prisutnije, bankomati i dalje igraju važnu ulogu u pružanju usluga klijentima, posebno kada je reč o gotovinskim transakcijama.
Uprkos prednostima digitalizacije, fizički bankomati će još neko vreme ostati nezamenljivi, jer mnogi korisnici i dalje žele da imaju fizički kontakt s novcem. Bankomati se razvijaju i prilagođavaju potrebama korisnika, a banke nastoje da pruže sveobuhvatnu uslugu koja obuhvata kako digitalna, tako i gotovinska plaćanja.
U zaključku, iako se digitalne tehnologije brzo razvijaju, bankomati ostaju ključni deo bankarske infrastrukture u Srbiji. Banke će nastaviti da investira u ovu vrstu platne infrastrukture, kako bi zadovoljile potrebe svojih klijenata i omogućile im pristup gotovini kad god je potrebno. U narednim godinama možemo očekivati da će se mreže bankomata i digitalne usluge razvijati paralelno, pružajući korisnicima različite opcije u zavisnosti od njihovih potreba.
