Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, izjavila je na Međunarodnoj konferenciji u Zagrebu da Bosna i Hercegovina nema suverenitet ukoliko strani faktor može da nameće zakone i rešenja, umesto domaćih političkih lidera. Ova izjava je došla u trenutku kada se sve više raspravlja o ulozi međunarodne zajednice u političkom sistemu BiH, posebno u svetlu Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine.
Cvijanović je naglasila da su strane intervencije, koje se manifestuju kroz delovanje viskog predstavnika, u suprotnosti sa osnovnim načelima koja su postavljena u Dejtonu. „Jedan od problema u BiH jeste što neko donosi zakone umesto domaćih lidera. To nije bilo zamišljeno u Dejtonu i to ne postoji nigde“, izjavila je. Ovim rečima pokušava da skrene pažnju na potrebu za jačanjem domaće političke odgovornosti i suvereniteta.
U kontekstu svoje kritike, Cvijanović je ukazala na to da je Bosna i Hercegovina „definitivno bila i ostala eksperiment“. Ova izjava ukazuje na njeno uverenje da je način na koji se upravlja BiH više eksperimentalnog karaktera nego li zasnovan na čvrstom i održivom političkom sistemu. „Eksperimentalno se delovalo prema njoj. U Dejtonskom sporazumu ne piše da visoki predstavnik može donositi i nametati zakone. Ne može me niko ubediti da uspešna država može biti sa takvim intervencionizmom“, dodala je.
Jedan od ključnih aspekata njenog izlaganja je i pitanje konsenzusa među članovima Predsedništva BiH. Cvijanović je podsetila na to da bez saglasnosti tri člana Predsedništva, niko ne može da predstavlja zemlju na međunarodnom nivou. Ova situacija, kako je istakla, trenutno nije slučaj, što dodatno komplikuje političke odnose unutar BiH.
Situacija u Bosni i Hercegovini je složena i često obeležena etničkim tenzijama i političkim nesuglasicama. Mnogi smatraju da je intervencija međunarodne zajednice, koja je započela nakon rata, doprinosila stabilnosti, ali su i kritike na račun njenih metoda sve glasnije. U ovom kontekstu, Cvijanović, kao predstavnica srpskog naroda, naglašava potrebu za većim poštovanjem domaćih institucija i lidera.
Međunarodna zajednica, a posebno visoki predstavnici, često su kritikovani zbog načina na koji su intervenisali u unutrašnje poslove BiH. Ove kritike se odnose na percepciju da su strani faktori preuzeli kontrolu nad ključnim odlukama, što je dovelo do frustracije kod domaćih političkih lidera i građana. Mnogi smatraju da je važno da se vrati fokus na unutrašnje procese i da se omogući domaćim liderima da preuzmu odgovornost za vođenje zemlje.
U svetlu ovih dešavanja, pitanje suvereniteta i autonomije BiH postaje sve aktuelnije. Mnogi analitičari i politički komentatori smatraju da je potrebno redefinisati odnos između BiH i međunarodne zajednice kako bi se osigurao stabilniji i održiviji politički sistem. Takođe, važno je da se uspostavi dijalog među svim etničkim grupama u zemlji kako bi se pronašla zajednička rešenja koja će doprineti miru i stabilnosti.
Ova konferencija i izjave Željke Cvijanović dodatno osvetljavaju izazove sa kojima se Bosna i Hercegovina suočava u postdejtonskoj eri. Potrebno je više nego ikada pre raditi na jačanju domaćih institucija i lidera, kako bi se osiguralo da BiH postane funkcionalna i suverena država. U tom smislu, međunarodna zajednica bi trebala da preispita svoj pristup i omogući veću autonomiju domaćim političarima, kako bi se izbeglo daljnje pogoršavanje situacije i osigurao održiv mir u regionu.
