Srpski naučnici iz Instituta za biologiju „Siniša Stanković“ u Beogradu sprovode inovativne eksperimente sa crvima brašnarima (Tenebrio molitor) u cilju pronalaženja rešenja za jedan od najvećih ekoloških problema današnjice – polistiren, poznatiji kao stiropor. Pod vođstvom višeg naučnog saradnika Larise Ilijin, tim je otkrio da larve ovih insekata imaju sposobnost da vare različite vrste plastike, uključujući i polistiren, koji je poznat po svojoj teškoj razgradivosti.
U okviru projekta koji je podržan od strane Vlade Srbije, UNDP-a i međunarodnih donatora, polistiren se dodaje u ishranu larvi, čime se one „obuče“ da efikasno razgrađuju ovu vrstu plastike. Bakterije koje se nalaze u crevima larvi razlažu polistiren na ugljen-dioksid i vodu, a u telima i izmetu ovih insekata ne ostaju tragovi mikročestica, što predstavlja značajan napredak u borbi protiv plastičnog otpada.
Larisa Ilijin je izjavila za Rojters: „Imamo larve koje su prilagođene da biološki razgrađuju plastiku, i to rade sve uspešnije.“ Ovaj projekat je nastavak sličnih istraživanja sprovedenih u Sjedinjenim Američkim Državama i Africi, a predstavlja potencijalno rešenje za izazove sa kojima se Srbija suočava u oblasti reciklaže.
Iako Srbija trenutno reciklira samo 15% otpada, dok više od 80% završi na neregulisanim deponijama, ovakav pristup može biti značajan korak ka ispunjavanju evropskih ekoloških standarda. Stiroporu je u prirodi potrebno i do 500 godina da se razgradi, pa naučnici smatraju da bi ovaj metod mogao da predstavlja obećavajuće rešenje za problem plastičnog otpada.
Institut je već ustupio kontejner brašnara beogradskoj kompaniji „Belinda Animals“. Vlasnik kompanije, Boris Vasiljev, naglašava da larve, prilikom razgradnje kilograma stiropora, emituju tek gram ili dva ugljen-dioksida, dok spaljivanje proizvoda proizvodi hiljadama puta više štetnih gasova. Ovaj aspekt projekta pokazuje ne samo ekološke koristi već i značajnu uštedu u emisiji stakleničkih gasova.
U budućnosti, larve bi mogle biti korišćene kao stočna hrana, što otvara nove mogućnosti za poljoprivredu i stočarstvo u Srbiji. Međutim, kako ističe Ilijin, potrebno je da Srbija usvoji propise koji bi regulisali upotrebu i prodaju ovih proizvoda kako bi se ostvarila njihova pun potencijalna korist.
Projekat sa brašnarima predstavlja značajan korak ka održivijem upravljanju otpadom u Srbiji, posebno u svetlu trenutnih ekoloških izazova. Sa povećanjem svesti o važnosti reciklaže i smanjenju plastičnog otpada, ovakvi inovativni pristupi mogli bi značajno doprineti očuvanju životne sredine.
U zaključku, istraživanje larvi brašnara kao potencijalnog rešenja za razgradnju polistirena može se smatrati važnim dostignućem u oblasti ekologije. Ovo istraživanje ne samo da ima potencijal da smanji količinu plastičnog otpada u prirodi, već i da otvori nova vrata u poljoprivredi. U nastavku, potrebna su dodatna istraživanja i regulacije kako bi se osiguralo da se ovo rešenje može implementirati u praksi, a da istovremeno doprinese održivom razvoju Srbije i ispunjavanju evropskih ekoloških standarda.
