Ekstremno vreme i crveni meteoalarmi postali su česta tema u medijima, ali stručnjaci upozoravaju da takve pojave ne moraju nužno značiti klimatsku katastrofu. Klimatolog Aleksandar Valjarević naglašava da trenutne vremenske prilike, iako izazivaju probleme u saobraćaju i svakodnevnom životu, ostaju unutar granica klimatskog proseka.
Valjarević ističe da se vremenski događaji često pogrešno interpretiraju zbog senzacionalističkih naslova. Prema njegovim rečima, najniža temperatura ikada izmerena u Srbiji bila je minus 39,5 stepeni, dok je rekordna temperatura u Beogradu minus 21 stepen. „Trenutne vrednosti nisu ni blizu ovim ekstremima“, naglašava Valjarević.
Republički hidrometeorološki zavod koristi sistem meteoalarma kako bi upozorio građane na potencijalne opasnosti, ali ne i da izazove paniku. Crveni meteoalarm označava povećanu verovatnoću pojava koje mogu stvoriti probleme, kao što su ledena kiša ili jak mraz, a ne najavu katastrofalnih događaja. „Suština je da se ljudi pripreme i budu oprezni“, dodaje Valjarević.
Meteorološkinja Euronews Srbija, Ljubica Gojković, takođe naglašava da su vremenski uslovi u poslednje vreme nepovoljni, ali ne i alarmantni u širem klimatološkom kontekstu. Na primer, minus 17 stepeni je niska temperatura, ali se tokom dana očekuje porast temperature. To ukazuje na kratkotrajno zahlađenje koje je u skladu sa zimskim prosekom.
Gojković objašnjava da vremenske prognoze ne zavise od jednog modela, već se oslanjaju na kombinaciju više numeričkih proračuna i stručnih procena meteorologa. „Modeli daju smernice, ali meteorolog na osnovu iskustva procenjuje da li će prognozirane temperature ili količine padavina zaista nastupiti“, ističe ona.
Stručnjaci se slažu da klimatske promene imaju značajan uticaj na učestalost i intenzitet vremenskih ekstrema, što dodatno otežava dugoročno prognoziranje. Valjarević smatra da smo ušli u doba klimatskih ekstrema gde se u jednom danu mogu dogoditi različiti vremenski uslovi. „Zbog toga država mora imati dobre modele i infrastrukturu spremnu za reakciju“, naglašava Valjarević.
Dugoročne prognoze u savremenim uslovima nose veću dozu neizvesnosti. Gojković ukazuje na to da se aktuelni numerički modeli teško primenjuju na statističke podatke iz prošlosti, što otežava precizne dugoročne prognoze. „Nijedan dugoročni model u svetu ne može dati potpuno preciznu prognozu“, ističe ona.
Takođe, često dolazi do zabune među građanima kada je reč o tumačenju meteoalarma. Gojković objašnjava da žuti meteoalarm označava blago odstupanje od proseka, narandžasti veće odstupanje, dok crveni označava značajno odstupanje i potencijalnu opasnost.
Valjarević naglašava važnost razlikovanja između kratkoročnog, srednjoročnog i dugoročnog prognoziranja. „U prošlosti su postojali pokušaji pravljenja ekstremno preciznih prognoza, ali je postalo sve teže“, kaže on. Takođe, aplikacije za vremensku prognozu mogu biti korisne, ali ne mogu zameniti stručnu interpretaciju.
Gojković objašnjava da aplikacije povlače podatke direktno iz modela i ne vrše procenu kao meteorolozi, što može dovesti do grešaka, posebno kada je reč o detaljima. „Aplikacije su korisne ako nam treba brzo da vidimo da li nam stiže neka padavina“, dodaje ona.
Valjarević podseća da treba racionalno posmatrati vremenske prilike i razdvojiti kratkoročne vremenske nepogode od dugoročnih klimatskih promena. „Prava vrednost prognoze je u informisanju i pripremi, a ne u dramatizaciji“, zaključuje Valjarević.
