U porodičnom plasteniku na obodu Novog Pazara raste jedan od najređih plodova na Balkanu – crni gođi, poznat po svojim lekovitim svojstvima i gotovo nepostojećoj konkurenciji u Srbiji. Dok većina ljudi prepoznaje gođi bobice po crvenoj boji i orijentalnom poreklu, porodica Skenderović, predvođena ocem Rašom, njeguje crnu verziju ove biljke, koja je mnogo ređa i zahtevnija, a prema rečima uzgajivača, i zdravija.
Porodica Skenderović, koja se sastoji od oca Raše, sina Damira, supruge i snaje, svakodnevno brine o više od 500 sadnica crnog gođija, koji je jedinstven u regionu. Rašo ističe da ne zna ništa što tako dobro podiže krvnu sliku kao crna gođi bobica, naglašavajući njenu važnost za zdravlje.
Iako crna gođi bobica u Srbiji još nije na zvaničnoj sortnoj listi i vodi se kao „bobičasto voće“, potražnja za njom raste, posebno među obolelima od karcinoma, koji najčešće dolaze u potrazi za ovim plodom. Rašo objašnjava da su najčešći proizvodi koje prave sušene bobice, melje se i meša s domaćim medom, dok se listovi koriste za pravljenje čaja koji pomaže jetri i krvnoj slici.
Proizvodnja porodice Skenderović je strogo organska, bez hemikalija, a koriste isključivo prirodna đubriva poput stajnjaka, koprive i đubriva od golubova i kokošaka. U tom plasteniku, crni gođi se bere pincetom, s obzirom na to da su bobice sitne i nežne, a prekomerno zalivanje može dovesti do njihove propasti.
Ove godine očekuje se prinos od oko 170 kilograma, što je veliki uspeh za zasad koji postoji tek četiri godine. Kada je započeo ovu proizvodnju 2021. godine, Rašo je bio pionir na ovom polju, jer nije bilo literature ni iskustava o gajenju crnog gođija u Srbiji. Sam je testirao različite metode gajenja i beležio rezultate, učeći iz svojih grešaka.
Njegov plastenik postao je „eksperimentalna laboratorija“ i porodični biznis. Crni gođi je poslat na ispitivanje Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, gde su naučnici zainteresovani da prouče njegov sastav i potencijal u borbi protiv teških bolesti.
Damir, sin Raše, sa osmehom priznaje da „krade“ znanje od oca, naglašavajući timski rad porodice. Svi članovi porodice pomažu u radu plastenika, zalivajući, đubreći i okopavajući. Damira je posebno iznenadila činjenica da biljka istovremeno na istoj grani cveta, rađa i zri.
Rašo je odlučan da ne planira povlačenje iz ovog projekta. Zajedno sa suprugom, sinom i snajom, ušli su u ovu priču sa velikim entuzijazmom i ne nameravaju da se povuku. Iako ne postoji otkupna mreža, tržište pronalaze samostalno, jer ljudi sve više traže njihove proizvode za bašte, terase, pa čak i za ozbiljniju proizvodnju.
Skenderovići su se hrabro upustili u uzgajanje crnog gođija, u vreme kada mnogi voćari u Srbiji preferiraju maline, kupine i aroniju. Njihov trud i posvećenost ovoj biljci doneli su im ne samo ponos, već i veru u njene zdravstvene kvalitete. Crni gođi za njih nije samo egzotična bobica, već simbol porodične sloge, rada i hrabrosti da se istraži novo i nepoznato.
