Novembar u Srbiji donosi period sniženja, a njegov vrhunac obeležava „crni petak“, dan kada se očekuje masovno sniženje cena u prodavnicama i tržnim centrima. Međutim, prema rečima Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), ovi popusti nisu ni blizu onima koji se nude u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je ovaj fenomen prvobitno nastao.
Papović objašnjava da je „crni petak“ u Americi povezan sa Danom zahvalnosti i da je tokom tog perioda došlo do velikih gužvi i potrošnje. U Srbiji, međutim, ta tradicija je više marketinški trik nego stvarna prilika za kupovinu. „Za nas je svako poskupljenje crni petak. Susrećemo se svakodnevno sa raznim popustima, od kojih su neki lažni, a neki istiniti. Ovo su čisto marketinški trikovi“, ističe Papović.
On takođe ukazuje na način na koji se popusti predstavljaju. „Kosa mi se na glavi digne kad čujem ‘popusti do 70 odsto’. To ‘do’ znači da popust može biti jedan ili dva odsto, dok će na tih 70 odsto biti neki proizvod koji niko ne želi da kupi“, dodaje predsednik NOPS-a.
Papović savetuje potrošačima da budu oprezni tokom „crnog petka“. „Neka otvore oči, neka uporede cene, neka vide kakve su u okruženju, pa da vide da li zaista ima popusta ili je cena unapred podignuta“, savetujući ih da koriste dostupne informacije kako bi doneli pametne odluke prilikom kupovine.
Na društvenim mrežama, često se može naići na tvrdnje da naziv „crni petak“ potiče iz vremena robovlasništva, što istoričari smatraju mitom bez istorijskog utemeljenja. Izraz se prvi put spominje 1869. godine tokom finansijske krize kada je došlo do naglog pada vrednosti zlata. Danas se „crni petak“ povezuje sa danom velikih rasprodaja nakon Dana zahvalnosti i postao je globalni fenomen potrošnje.
Papović napominje da trgovci tokom godina dodatno komercijalizovali pojam „crni petak“, predstavljajući ga kao dan kada prodavnice prelaze iz gubitka u profit. To je dovelo do toga da danas „crni petak“ postane jedan od najprofitabilnijih dana u maloprodaji širom sveta.
U Srbiji, iako se sve više prati ovaj trend, potrošači bi trebalo da budu svesni da su mnogi od tih popusta često prevara. „Svaka čast nekim trgovcima koji nude stvarne popuste, ali su to retke pojave“, zaključuje Papović.
U svetlu svih ovih informacija, potrošači bi trebali pre nego što se odluče na kupovinu na „crni petak“ da urade domaći zadatak. Upoređivanje cena i pažljivo praćenje ponuda može pomoći da se izbegnu razočaranja i da se zaista iskoriste prilike za uštedu.
Kako se crni petak približava, svima nam je jasno da je važno biti informisan i pažljiv prilikom donošenja odluka o kupovini. U svetu gde je dostupnost informacija brza i jednostavna, potrošači imaju moć da prepoznaju lažne popuste i donesu pametne odluke. Na kraju dana, svako od nas treba da se zapita da li su zaista popusti vredni truda ili je to samo još jedan marketinški trik.
