Crna Gora se nalazi u ključnom periodu svojih napora da do 2028. godine postane 28. članica Evropske unije. Međutim, izgleda da vreme za ispunjenje ovog cilja ističe, kako se navodi u biltenu „Šira Evropa“ RSE/RL. Ove nedelje, Crna Gora je zatvorila još tri pregovaračka poglavlja, a u nacrtu zaključaka koji će biti usvojeni na Samitu EU 15.-16. oktobra stoji da „Evropski savet pozdravlja rad na izradi pristupnog ugovora sa Crnom Gorom“. Takođe se naglašava namera irskog predsedavanja da do kraja godine postigne dogovor o privremenom zatvaranju svih pregovaračkih poglavlja, pod uslovom da se sprovedu odgovarajuće reforme.
Međutim, izrada pristupnog ugovora, čije usaglašavanje se očekuje do proleća, a potpisivanje do leta 2028. godine, ne napreduje dovoljno brzo. Radna grupa koja radi na izradi ovog ugovora sastaje se samo jednom nedeljno u Briselu, iako bi sastanci u ovoj fazi trebali biti češći. Ovaj sporazum ukazuje da nisu sve članice EU podjednako zainteresovane za ubrzavanje procesa pristupanja Crne Gore.
Cilj da sva poglavlja budu zatvorena do kraja godine takođe deluje neizvesno. Iako je Crna Gora zatvorila 21 od ukupno 33 poglavlja, proces ipak kasni, a za većinu kašnjenja odgovorna je Hrvatska, koja ima niz spornih bilateralnih pitanja sa Crnom Gorom. Hrvatska je, na primer, izrazila zabrinutost zbog „kabotaže“, strahujući da bi crnogorski prevoznici mogli da potisnu hrvatsku konkurenciju zbog nižih cena. Iako je ovo pitanje rešeno, Zagreb se sada brine o načinu rada crnogorske pomorske uprave.
Većina sporova se odnosi na istorijska pitanja koja se obično razmatraju u okviru Poglavlja 31, koje obuhvata spoljnu politiku. Budući da Crna Gora još nije zatvorila to poglavlje, postoji opasnost da se ovi sporovi preliju i na pregovore o drugim poglavljima. Zabrinjavajuće je što pregovori o zatvaranju Poglavlja 31 još nisu ni počeli.
Hrvatska postavlja nekoliko zahteva koja se odnose na ratne događaje iz devedesetih godina. Na primer, traže promenu imena plivačkog bazena „Zoran Gopčević“ u Kotoru, s obzirom na to da je Gopčević bio stražar u logoru Morinj tokom sukoba. Takođe, postoji pitanje jedrenjaka „Jadran“, koji je 1991. godine ostao u Crnoj Gori, a Zagreb želi da ga vrati pod svoju kontrolu.
Osim ovih pitanja, dve zemlje imaju i nerešene sporove u vezi sa kopnenom i pomorskom granicom, kao i razgovore o ratnoj odšteti vrednoj više milijardi dolara, što može dodatno usporiti pristupne pregovore. Ova situacija dodatno otežava napore Crne Gore da ostvari svoj cilj pristupanja EU do 2028. godine, ostavljajući otvorenim mnoga pitanja koja bi mogla da utiču na buduće odnose između dve države.
