Bivši predsednik SAD Džozef Bajden je nedavno stopirao objavljivanje poverljivog memoranduma Centralne obaveštajne agencije (CIA), koji sadrži zabrinutosti u vezi sa mogućim koruptivnim vezama njegove porodice sa Ukrajinom. Međutim, direktor CIA Džon Retklif je odlučio da deklasifikuje ovaj dokument nakon pregleda zapisa iz vremena kada je Bajden bio potpredsednik u administraciji Baraka Obame.
Ovaj „strogo poverljiv“ materijal sadrži brojne zatamnjenje, a u njemu se navodi da su ukrajinski zvaničnici sa nepoverenjem posmatrali Bajdenove posete Kijevu. Specifično, neki predstavnici vlasti u Ukrajini su privatno „besneli“ na Bajdena, smatrajući da dolazi da im drži predavanja o korupciji dok je njegov sin, Hanter Bajden, bio u upravnom odboru ukrajinske gasne kompanije.
Dokument naglašava da su ukrajinski funkcioneri smatrali da pozicija Bajdenovog sina ukazuje na „dvostruke standarde“ u američkom pristupu borbi protiv korupcije. U jednom delu Retklifovog saopštenja otkriva se da je Bajdenov tim poslao imejl u kojem je navedeno da bi tadašnji potpredsednik „više voleo da se izveštaj ne distribuira“. Ovu poruku potpisao je službenik označen kao „PDB Briefer“, što označava osobu zaduženu za predsednički dnevni brifing.
Nakon Bajdenove posete Kijevu u decembru 2015. godine, ukrajinski zvaničnici su bili „zbunjeni i razočarani“. Smatrali su da je američki potpredsednik došao „gotovo isključivo da održi generički javni govor“, bez namere da se pozabavi suštinskim temama. U privatnim razgovorima su isticali kako američki mediji obraćaju veliku pažnju na „navodne veze porodice potpredsednika SAD sa koruptivnim poslovnim praksama u Ukrajini“.
Hanter Bajden, koji se 2014. godine pridružio upravnom odboru kompanije „Burizma“, profitovao je zahvaljujući položaju svog oca, iako nije imao iskustva u energetskom sektoru. U dokumentu se naglašava da su ukrajinski zvaničnici upravo te porodične veze videli kao „dokaz dvostrukih standarda unutar američke vlade“. Na zahtev Džozefa Bajdena, dosije nikada nije distribuiran van CIA.
Prema zaključcima nadzornog odbora Predstavničkog doma, Bajdenova porodica i saradnici su od 2008. godine primili više od 20 miliona dolara od stranih subjekata. Retklif je objavljene zapise nazvao primerom „politizacije obaveštajnih podataka“. Iz Bajdenove kancelarije, kako piše britanski tabloid „Dejli mejl“, nije stigao odgovor na zahtev za komentar.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku atmosferu u SAD-u i izaziva nova pitanja o etici i transparentnosti u vezi sa radom bivšeg potpredsednika i njegovom porodicom. U vreme kada se sve više govori o korupciji i zloupotrebama vlasti, Bajdenove veze sa Ukrajinom postaju predmet rasprava i analize, ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama, već i širom međunarodne zajednice.
Sa obzirom na to da je Bajden postao predmet istrage, mnogi analitičari smatraju da će ova priča imati dugoročne posledice po njegovu političku karijeru i reputaciju. Takođe, može otvoriti vrata za dalje istraživanje i preispitivanje aktivnosti drugih političara, posebno onih koji su imali slične veze sa stranim entitetima.
Očekuje se da će se situacija nastaviti razvijati, a kako se dodatne informacije budu pojavljivale, politička scena u SAD-u će se verovatno još više zakomplikovati. Neizvesno je kako će se Bajden nositi sa ovim izazovima i da li će njegovo nasleđe biti obeleženo ovim kontroverzama. U svakom slučaju, ova situacija će imati značajan uticaj na percepciju javnosti o njegovim političkim i ličnim integritetom.
