Voće u Srbiji beleži značajan rast cena, sa poskupljenjem od čak 68 odsto u protekloj godini. Ovi podaci, koje je objavio Republički zavod za statistiku, ukazuju na to da je voće poskupelo više nego bilo koji drugi prehrambeni proizvod.
Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, ističe da su cene voća podložne cenovnoj nestabilnosti na tržištu, koja je dodatno pogođena klimatskim ekstremima koji su doveli do manjeg roda. Iako se predviđa da će u narednom periodu doći do stabilizacije i eventualnog pada cena, trenutna situacija ostavlja otvorena pitanja o budućnosti cena voća.
Prošlogodišnja sezona bila je posebno teška za voćare. Kajsije gotovo da nije bilo, dok su višnje i šljive pokazale slabiji rod. Jabuke su, s druge strane, zapele u hladnjačama jer izvoz na rusko tržište nije bio moguć. Ova situacija postavlja pitanje da li je reč o jednoj lošoj godini ili nas očekuje trajno povećanje cena voća.
Leposavić je na Jutarnjem programu RTS-a naglasio da su na trenutnu cenovnu nestabilnost uticale i sve veće cene nafte, hemije, pesticida i radne snage, koji su skuplji nego u drugim zemljama. Ovi troškovi su ključni za voćare i značajno utiču na konačne cene voća.
Klimatski ekstremi, poput prolećnog hladnog fronta koji je uništio rod kajsija, dodatno su pogoršali situaciju. Zbog ovih gubitaka, voćari se suočavaju sa sve većim teškoćama u unapređivanju proizvodnje, što ih često odvraća od ulaganja u nove tehnologije i zasade.
Unatoč trenutnim teškoćama, Leposavić navodi da postoje naznake da će ovogodišnji prinosi biti bolji, što bi moglo dovesti do nižih cena u odnosu na prethodnu godinu. Proizvođači voća često se žale na nekontrolisani uvoz, koji potiče iz zemalja poput Kine i Ukrajine, a često se kritikuje zbog lošeg kvaliteta. Iako se uvozni proizvodi prepakovavaju i šalju na druga tržišta, domaći proizvođači snose najveći deo odgovornosti za loš kvalitet.
„Voćarstvo donosi značajan devizni priliv, posebno od malina, gde smo zaradili između 250 i 300 miliona evra“, naglašava Leposavić.
U međuvremenu, proizvođači jabuka suočavaju se s visokom cenom transporta i brojnim komplikacijama prilikom izvoza, što ih često navodi na odustajanje od voćarske proizvodnje u korist drugih delatnosti ili preusmeravanje na proizvodnju povrća.
S druge strane, Srbija je u poslednjih 15 do 20 godina značajno povećala proizvodnju borovnica, dostižući površinu od 2.500 hektara. Leposavić ističe da, iako je kvalitet srpske borovnice izuzetno visok, postoji problem sa reeksportom, jer se 90 odsto izvozi u Holandiju, koja zatim šalje voće u druge zemlje, što dovodi do neprepoznatljivosti srpskog brenda na inostranom tržištu.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu voća u Srbiji je izazovna, sa brojnim faktorima koji utiču na cene i proizvodnju. Klimatske promene, rast troškova i nekontrolisani uvoz predstavljaju ozbiljne prepreke za domaće voćare. Ipak, postoje naznake da bi se situacija mogla stabilizovati, uz nadu da će voćari uspeti da se prilagode i prevaziđu trenutne izazove.
