Analiza Ekonomskog instituta pokazuje da su u 2023. godini kupoprodajne cene stanova u Hrvatskoj zabeležile porast u 22 od 23 velika grada za koje su dostupni podaci. Ova informacija ukazuje na trend rasta cena nekretnina, što može dodatno otežati pristup stanovanju za mnoge građane.
Prema izveštaju, najskuplji stanovi trgovani su u Splitu, gde je prosečna cena dostigla 3.728 evra po kvadratnom metru. Dubrovnik se takođe nalazi visoko na listi sa prosečnom cenom od 3.217,35 evra po kvadratu. U Zagrebu, Rijeci, Zadru, Šibeniku i Velikoj Gorici prosečne cene kreću se između 2.000 i 3.000 evra po kvadratnom metru, dok je najniža cena zabeležena u Vukovaru, koja iznosi 707 evra po kvadratu. Požega i Čakovec slede sa prosečnim cenama od 1.000 i 1.069 evra, redom. Ostali veći gradovi beleže cene između 1.112 evra (Bjelovar) i 1.936 evra (Koprivnica).
Ministarstvo državne imovine je analiziralo 935 zahteva mladih građana za povrat poreza na kupovinu prve nekretnine i došlo do zaključka da je prosečna cena kvadratnog metra stana u Hrvatskoj 2.250 evra. Najviša zabeležena cena, 5.013 evra, odnosi se na nekretninu u Splitsko-dalmatinskoj županiji, dok je najniža cena od 186 evra po kvadratnom metru zabeležena u Virovitičko-podravskoj županiji.
U pogledu najma, analiza pokazuje da su Rijeka, Dubrovnik, Požega i Čakovec jedini veći gradovi u kojima su prošle godine zabeleženi padovi cena najma u odnosu na 2023. godinu. Čakovec beleži najveći pad, čak 90 procenata, dok Dubrovnik beleži pad od 46,5 procenata, a Rijeka 42,5 procenata. U Požegi je pad iznosio 28,2 procenata.
Prosečna cena najma stana u Rijeci u 2023. godini iznosila je 8,9 evra po kvadratu, što je čini jednim od pet gradova sa najvišim cenama najma u Hrvatskoj. Zagreb je imao najvišu prosečnu cenu najma od 11,3 evra po kvadratu, dok je u Splitu prosečna cena iznosila 11 evra po kvadratu. U Zadru je cena bila 10,3 evra, a u Šibeniku 7,7 evra.
U obalnim gradovima kao što su Split i Šibenik, prosečne cene najma nisu se menjale u odnosu na prethodnu godinu, dok su u Dubrovniku i Rijeci zabeleženi niži prosečni troškovi najma. Direktorka Ekonomskog instituta, dr Ivana Rašić, komentariše da je teško objasniti razloge ovakvih kretanja, ali se može pretpostaviti da se deo nekretnina korišćenih za turistički najam vraća na tržište dugoročnog najma, što povećava ponudu i doprinosi snižavanju cena. Uvođenje poreza na nekretnine takođe može imati pozitivan učinak na povećanje ponude stanova za dugoročni najam, jer porez ne važi za nekretnine iznajmljene za stalno stanovanje.
Ova kretanja na tržištu nekretnina i najma predstavljaju izazov za mnoge građane, posebno mlađe populacije koje se bore da pronađu pristupačan smeštaj. Pored ekonomskih faktora, demografski trendovi i urbanizacija takođe igraju ključnu ulogu u oblikovanju tržišta nekretnina u Hrvatskoj. S obzirom na sve veću potražnju, pitanje cene stanova ostaje goruće pitanje za mnoge, a očekivanja su da će se trendovi nastaviti u narednim godinama.
