Svetske cene nafte su doživele drastičan porast usled eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana. Cena nafte marke „Brent“ sa isporukom u aprilu porasla je za 14% na 82,37 dolara po barelu, što predstavlja najviši nivo od jula 2024. godine. Nakon početnog skoka, cene su se delimično stabilizovale, ali su ostale na približno 9% višem nivou.
Poslednji put je cena nafte prešla 82 dolara po barelu 16. januara 2025. godine. Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko se sukobi nastave i ukoliko dođe do napada na energetsku infrastrukturu ili blokade trgovačkih ruta, cena nafte mogla preći 100 dolara po barelu, što bi predstavljalo rast od oko 37% u odnosu na nivo od 27. februara.
Osim nafte, došlo je i do poskupljenja zlata. Na početku trgovanja 2. marta, cena zlata po unci dostigla je 5.393 dolara, što je za 2,2% više nego 27. februara. Cena zlata se tako postepeno približava rekordnom maksimumu od gotovo 5.600 dolara, zabeleženom krajem januara. Investiciona kompanija „Goldman Saks“ navodi da postoji mogućnost naglog rasta cena gasa usled vojnih dejstava.
Kroz Ormuski moreuz prolazi oko 20% svetske trgovine tečnim prirodnim gasom, pretežno iz Katara. Čak i jednomesečna obustava isporuka mogla bi izazvati rast cena prirodnog gasa u Evropi, kao i spot cena tečnog gasa u Aziji, do 130%. Iran je, nakon napada na svoju teritoriju, najavio obustavu trgovine preko Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20% svetskih isporuka nafte i do 30% tečnog prirodnog gasa.
Prema izveštajima agencije „Rojters“, najmanje 150 naftnih tankera zadržano je u blizini moreuza. Analitičari upozoravaju da bi potpuna blokada ovog pomorskog koridora mogla izazvati dnevni deficit od oko 10 miliona barela, što bi predstavljalo približno 10% svetske potrošnje. Ova situacija bi mogla dodatno destabilizovati tržište i izazvati još veće ekonomske posledice.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti razvoj situacije na Bliskom Istoku, jer bi svaki dalji sukob mogao imati globalne posledice po cene energenata. Očekuje se da će investitori reagovati na tržištu, što bi moglo dovesti do još bržih promena cena u narednim danima i nedeljama. Takođe, ekonomije koje zavise od uvoza nafte i gasa mogle bi se suočiti sa izazovima, uključujući povećanje troškova proizvodnje i inflaciju.
Ova situacija naglašava ranjivost globalne ekonomije na geopolitičke tenzije, a posebno u kontekstu zavisnosti od energetskih resursa koji se transportuju kroz nestabilne regione. U tom smislu, države i kompanije će morati da razmotre strategije diversifikacije svojih izvora energije kako bi se zaštitile od potencijalnih šokova na tržištu.
U zaključku, trenutna eskalacija sukoba u regionu može imati dalekosežne posledice po cene energenata, a time i po globalnu ekonomiju. Pratite vesti kako biste bili u toku sa najnovijim informacijama o razvoju situacije i njenim potencijalnim uticajima na tržište.
