Cene nafte su danas porasle za oko jedan procenat, pri čemu se cena Brenta popela na 67 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) prešla granicu od 63 dolara po barelu. Ovaj rast cena se dogodio usled izveštaja o eksplozijama u Dohi, glavnom gradu Katara, gde je Izrael saopštio da su gađani visoki lideri Hamasa.
Katar, koji je ključni posrednik u sukobu između Izraela i Hamasa i domaćin zvaničnika ove palestinske organizacije, prema rečima očevidaca, bio je obavijen dimom. Ovaj geopolitički šok dodatno je podigao cene nafte, koje su već bile pod pritiskom nakon što su članice Organizacije zemalja izvoznica nafte OPEK plus povećale proizvodnju za samo 137.000 barela dnevno tokom oktobra. Ovo je znatno manje u poređenju sa većim povećanjima u prethodnim mesecima, što je dodatno doprinelo nestabilnosti na tržištu.
Tržišta takođe očekuju da će Kina nastaviti da gomila zalihe nafte, što bi dodatno smanjilo ponudu na globalnom nivou. Ova situacija može stvoriti dodatni pritisak na cene nafte, s obzirom na to da je potražnja u Kini, koja je jedan od najvećih potrošača nafte, i dalje velika.
Pored toga, postoji i zabrinutost zbog novih zapadnih sankcija Rusiji, pojačanih nakon njenog najvećeg vazdušnog napada na Ukrajinu u poslednjih nekoliko meseci. Američki predsednik Donald Trump je nagovestio spremnost za strože mere prema Moskvi, dok je Evropska unija razgovarala sa Vašingtonom o mogućim zajedničkim sankcijama. Ove geopolitičke tenzije dodatno komplikuju situaciju na tržištu nafte i mogu dovesti do daljih fluktuacija cena.
S obzirom na sve ove faktore, analitičari predviđaju da bi cene nafte mogle nastaviti da rastu, posebno ako se sukobi u regionu nastave i ako se proizvodnja ne poveća u značajnijoj meri. Potražnja za naftom u globalnoj ekonomiji ostaje visoka, što dodatno podržava cene.
U svetlu ovih događaja, investitori i analitičari prate razvoj situacije u Dohi i drugim ključnim tačkama na Bliskom Istoku kako bi doneli informisane odluke o svojim ulaganjima. Cene nafte imaju značajan uticaj na globalnu ekonomiju, a bilo kakvi poremećaji u proizvodnji ili distribuciji mogu izazvati šire ekonomske posledice.
Osim toga, analitičari ukazuju na važnost praćenja kretanja OPEK-a i njegovih članica, kao i potencijalnih promena u politici velikih potrošača nafte. U svetu gde su energetski resursi sve skuplji i traženiji, ovakvi događaji mogu imati dalekosežne posledice za globalno tržište.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu nafte je veoma dinamična i podložna promenama. Sa rastom cena usled geopolitičkih tenzija, kao i očekivanjima o smanjenju ponude, investitori moraju biti oprezni i pažljivo pratiti razvoj događaja. Očekuje se da će se trendovi nastaviti pratiti, a kako se situacija bude razvijala, tako će se i cene nafte prilagođavati novim realnostima na tržištu.
