Nastup hrvatske pevačice Severine Vučković u Baru povodom Dana nezavisnosti izazvao je veliku polemiku u crnogorskoj javnosti. Naime, tokom svog nastupa, Severina je obmotala zastavu Crne Gore oko struka, što je izazvalo brojne reakcije i osude, jer su mnogi to shvatili kao nepoštovanje državnih simbola. Ova situacija je dovela do predloga da se Severini zabrani ulazak u Crnu Goru.
Tema državnog dostojanstva i simbola često se razmatra u Crnoj Gori, a ovakvi incidenti retko izazivaju ovoliko pažnje. Iako je Severina možda želela da uveliča praznik, njen performans nije naišao na razumevanje svih prisutnih. Pitanja o tome koji deo tela zastavom sme da se pokriva, kao i zakonske posledice nepoštovanja simbola, postala su predmet rasprava u medijima i među građanima.
Vladislav Dajković, predsednik Slobodne Crne Gore, izjavio je da je Severina postala simbol crnogorske nezavisnosti, ali na način koji je izazvao negodovanje. On je ukazao na to da je pevačica ranije primala značajne svote novca iz budžeta za nastupe povodom Dana nezavisnosti, a sada je njen performans izazvao sramotu. Dajković je naglasio da je zastava crnogorske države simbol koji treba poštovati, te da se ne sme koristiti na način koji narušava njen ugled.
Prema Zakonu o državnim simbolima Crne Gore, zabranjeno je koristiti zastavu na način koji bi mogao da naruši njen ugled. Članovi 26. i 27. ovog zakona jasno definišu da se zastava ne sme koristiti kao dekoracija ili odeća. Ipak, opozicija, koja se smatra suverenističkom, nije želela da komentariše incident pred kamerama, dok su građani u anketama većinom izrazili stav da je Severina trebala pokazati više poštovanja prema nacionalnim simbolima.
Jedna od građanki je izjavila da je bila šokirana performansom, pitajući se kako neko može biti toliko neobavešten o značaju državnih simbola. Mnogi smatraju da se državni simboli ne poštuju dovoljno, ali ima i onih koji su shvatili da je Severina možda želela da iskaže poštovanje prema Crnoj Gori.
Dajković je takođe ukazao na selektivnu primenu zakona o državnim simbolima, ističući da se često kazne izriču samo Srbima zbog korišćenja istorijske crnogorske trobojke. On je ukazao na to da, ako ste poznate ličnosti kao što su Severina ili Nik Đeljošaj, možete proći nekažnjeno čak i kada koristite zastave u kontekstu koji je protivzakonit.
Korišćenje državnih simbola u estetskom, zabavljačkom ili komercijalnom kontekstu je zabranjeno, ali se čini da je u ovom slučaju nepoštovanje simbola prošlo ispod radara. Dok je deo javnosti očekivao izvinjenje Severine, do njega nije došlo, a tišina druge strane javnosti sugeriše da mnogi ne vide ništa sporno u njenom nastupu.
U ovoj situaciji se postavlja pitanje kako se određeni incidenti u vezi sa državnim simbolima tretiraju u javnosti, te koja su pravila i norme kada je reč o poštovanju nacionalnih simbola. Severina je svojim performansom otvorila vrata za raspravu o važnosti poštovanja državnih simbola, ali i o tome kako se ta poštovanja primenjuju u praksi. Bez obzira na to da li su građani saglasni sa njenim postupkom ili ne, jasno je da su emocije i stavovi o državnim simbolima veoma snažni i često podeljeni.
