U nedelji obeleženoj geopolitičkim napetostima, Rusija je izvela testiranja dva strateška oružja na nuklearni pogon – krstareće rakete Burevestnik i podvodnog autonomnog plovila Posejdon. Ova testiranja su usledila nakon odlaganja samita u Budimpešti i uvođenja američkih sankcija ruskim naftnim kompanijama, što je izazvalo oštru reakciju američkog predsednika Donalda Trampa. On je naložio Pentagonu da nastavi sa testiranjem nuklearnog oružja prvi put nakon 33 godine pauze.
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, je obelodanio testiranja u neformalnom okruženju, dok je pio čaj sa veteranima rata u Ukrajini, što je dodatno naglasilo simboličku poruku snage. Raketa Burevestnik, poznata kao „vesnik bure“, dizajnirana je da leti nisko, na visini od 50 do 100 metara, što otežava njeno presretanje od strane protivvazdušnih sistema. Njena domet se procenjuje između 10.000 i 20.000 kilometara, što je dovoljno da dosegne ciljeve u kontinentalnom delu Sjedinjenih Američkih Država. Rusija radi na ovom oružju od 2001. godine, a zapadni stručnjaci beleže da su od 14 poznatih testova, samo tri bila uspešna. Poslednje testiranje, koje je sprovedeno 21. oktobra na arhipelagu Nova Zemlja, trajalo je 15 sati, a raketa je preletela 14.000 kilometara, kako je izvestio načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov.
Pored Burevestnika, testiran je i Posejdon – podvodno autonomno plovilo na nuklearni pogon, dužine 20 do 24 metra, prečnika 1,8 do 2 metra i težine oko 100 tona. Analitičari ga opisuju kao oružje nove kategorije, sa dometom od oko 10.000 kilometara i brzinom do 185 kilometara na sat, što ga čini gotovo neprimetnim za postojeće protivpodmorničke sisteme. Posejdon je sposoban da izazove radioaktivne cunamije i masovno uništenje u priobalnim područjima. Razvoj oba sistema poznat je još od Putinovog obraćanja Federalnoj skupštini 2018. godine, kada je predstavio šest novih strateških oružja.
U međuvremenu, Tramp je naredio nastavak američkih nuklearnih testiranja, prvi put od 1992. godine, kada je bivši predsednik Džordž Buš stariji uveo moratorijum. Ova odluka je usledila nakon što je Tramp kritikovao Rusiju zbog fokusa na okončanje rata u Ukrajini umesto na testiranja oružja. Rusija je uzvratila upozorenjem da bi mogla preduzeti slične korake, ističući da njihova testiranja nisu uključivala nuklearne eksplozije.
U isto vreme, SAD su povukle deo snaga sa istočnog krila NATO-a, a Pentagon planira da povuče oko 800 vojnika iz vazduhoplovne baze Mihail Kogalničanu u Rumuniji, koja se rekonstruiše s ciljem da do 2040. postane jedna od najvećih u Evropi, sa kapacitetom do 10.000 vojnika. U Bugarskoj, nemački proizvođač oružja Rheinmetall gradi fabriku za proizvodnju baruta i artiljerijske municije kalibra 155 milimetara, što ukazuje na pojačanu proizvodnju municije na istoku Evrope.
Profesor Svetozar Rajak sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka komentariše da Trampova odluka o nuklearnim testiranjima šalje poruku koja je konzistentna sa njegovim stilom vođenja politike, gde se stvari često menjaju brzo i kontroverzno. On naglašava da testiranja nisu novost i da je era dogovora o nuklearnom oružju verovatno završena. Prema njegovim rečima, ruska testiranja nisu primarno vezana za trku u naoružanju, već predstavljaju političku poruku, fokusirajući se na trougao Ukrajina–Rusija–Tramp.
Rajak smatra da je Evropa suočena sa izazovima, jer 65% njenog oružja dolazi iz SAD-a, posebno ono visokog kvaliteta. On predviđa da Evropa neće moći da zameni američko naoružanje pre 2040. godine, zbog nedostatka političke volje i podrške SAD. Njegova analiza naglašava da su mogućnosti Evrope u vezi s ovim pitanjem vrlo ograničene u narednih 10-15 godina.
