Bundestag je 17. januara 2024. godine glasao za ukidanje zakona o ubrzanom dobijanju nemačkog državljanstva. Ovaj zakon je uveden pod vladom na čelu sa Socijaldemokratama (SPD) i Olafom Šolcom. Odluka je doneta uz veliku podršku, obzirom da je za ukidanje glasalo 450 članova donjeg doma, dok je 134 bilo protiv, a dvojica su se uzdržala. Ovaj predlog je dobio podršku i od strane stranke Alternativa za Nemačku (AfD), koja je poznata po svojim protivimigracionim stavovima.
Ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Dobrint, naglasio je da nemački pasoš treba da bude priznanje uspešnog procesa integracije, a ne podsticaj za ilegalnu imigraciju. Ovaj stav je u skladu sa politikom aktuelnog kancelara Fridriha Merca, koji je ukidanje liberalizovanih zakona o državljanstvu učinio ključnim delom svoje izborne kampanje. Nakon postizanja koalicionog sporazuma sa SPD-om, samo je zakon o ubrzanom dobijanju državljanstva ostao na udaru, uz saglasnost obe strane.
U izbornom programu CDU-a naglašeno je da nemački pasoš treba da bude kraj procesa integracije, a ne njegov početak. Iako je zakon zahtevao od imigranata da dokažu „izuzetno dobru integraciju“ pre nego što dobiju ubrzano državljanstvo, kritičari smatraju da će ukidanje ovog zakona poslati lošu poruku visoko kvalifikovanim imigrantima. Ovi imigranti su od suštinske važnosti za zemlju koja se suočava sa demografskim padom.
U julu 2024. godine, koalicija predvođena SPD-om, koja je uključivala Zelenе i Slobodne demokrate (FDP), uvela je dva nova puta do dobijanja državljanstva. Prvi zakon je smanjio vreme čekanja za podnošenje zahteva za državljanstvo sa osam na pet godina prebivališta u Nemačkoj, kao i dodatne zahteve poput sertifikata o srednjem nivou znanja nemačkog jezika i dokaza o dovoljnom prihodu. Opcija ubrzanog puta omogućila je podnosiocima zahteva da dobiju državljanstvo nakon tri godine ukoliko dokažu napredno znanje jezika i druge dokaze o dobroj integraciji. Ovaj zakon je sada ukinut.
Iako nije poznato tačno koliko ljudi je dobilo nemačko državljanstvo putem ubrzanog puta, javni emiter ARD je izvestio da su imigracione kancelarije prijavile mali broj podnosilaca zahteva. Kritičari ove promene, uključujući političare iz opozicije i istraživače imigracije, upozoravaju da će ukidanje zakona uticati na privlačnost Nemačke za visoko kvalifikovane imigrante koji bi mogli doprineti ekonomiji zemlje.
Feliks Banažak, predsednik Zelenе stranke, izjavio je da je ova promena „pogrešan signal“, naglašavajući potrebu za svim snagama u trenutku kada se Nemačka suočava sa demografskim izazovima. Ovaj zakon, kao i njegovo ukidanje, postavljaju važna pitanja o budućnosti imigracione politike u Nemačkoj, koja se suočava sa izazovima kao što su starenje populacije i potreba za radnom snagom.
Postavlja se pitanje kako će se ova odluka odraziti na imigrante i na društvo u celini. Dok neki smatraju da je ukidanje zakona o ubrzanom dobijanju državljanstva nužna mera za kontrolu imigracije, drugi tvrde da će to samo otežati integraciju i zadržavanje talentovanih pojedinaca koji mogu doprineti nemačkom društvu i ekonomiji.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će naredni meseci biti ključni za oblikovanje buduće imigracione politike u Nemačkoj, kao i za odnose između različitih političkih stranaka i njihovih pristupa ovom važnom pitanju. Ova situacija može imati dugoročne posledice po demografski i ekonomski razvoj Nemačke, kao i po njen međunarodni imidž kao zemlje otvorene za imigraciju i raznolikost.
