Beograd – Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac izjavio je danas da je gotovo nemoguće utvrditi tačan broj ubijenih u logoru Lora, jer nedostaju potrebne evidencije. Tokom istrage se javlja dodatni problem jer se tela i posmrtni ostaci žrtava logora ne mogu pronaći.
Štrbac je za Tanjug naveo da celovita evidencija iz koncentracionog logora Lora, koji se tokom rata devedesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji nalazio nedaleko od Splita, nije dostupna. Prema zvaničnim informacijama, oko 1.050 zarobljenika, većinom Srba i Crnogoraca, prošlo je kroz ovaj logor, a najmanje 70 njih je ubijeno. Ovi podaci ukazuju na ozbiljnost situacije i potrebu za daljom istragom i prikupljanjem informacija.
Govoreći o problemima pronalaska posmrtnih ostataka žrtava, Štrbac je istakao slučaj 14 ubijenih muškaraca iz Crne Gore, čija su tela pronađena u blizini Mostara. Ova situacija dodatno komplikuje već tešku sliku o sudbini mnogih koji su prošli kroz logor Lora.
Logor Lora postao je simbol stradanja i patnje u ratovima koji su zahvatili prostor bivše Jugoslavije. Tokom sukoba, mnogi su završili u ovom logoru, gde su bili izloženi mučenju, zlostavljanju i ubistvima. Iako su prošle decenije od tih događaja, posledice su i dalje prisutne, a porodice žrtava i dalje tragaju za istinom i pravdom.
Štrbac je naglasio da je važno da se nastavi sa radom na prikupljanju podataka i otkrivanju sudbine žrtava. Postoje mnoge porodice koje još uvek nemaju informacije o svojim voljenima, a svaka nova informacija može pomoći u razjašnjavanju sudbine nestalih.
Osim toga, Štrbac je ukazao na potrebu za većom saradnjom među državama regiona kako bi se olakšao proces identifikacije žrtava i pronalaženja posmrtnih ostataka. Mnoge porodice su i dalje u potrazi za telima svojih najbližih, i svaka pomoć je dobrodošla.
Kao dodatni izazov se javlja i nedostatak resursa i podrške institucija, što otežava rad onima koji se bave ovim pitanjem. Mnogi istraživači i aktivisti suočavaju se sa preprekama u pristupu informacijama i potrebnim materijalima, što dodatno usporava proces pronalaženja istine.
U svetlu ovih okolnosti, Štrbac je pozvao na veće angažovanje države i društva u celini kako bi se obezbedila prava žrtava i njihovih porodica. Ove porodice zaslužuju da saznaju istinu o sudbini svojih najmilijih, a društvo bi trebalo da učini sve što je u njegovoj moći da im pomogne u tom procesu.
Na kraju, važno je napomenuti da su ovakvi slučajevi ne samo pitanje pravde, već i pitanje pomirenja i izgradnje budućnosti. Samo kroz priznavanje i suočavanje sa prošlošću može se stvoriti osnova za bolju i pravedniju budućnost za sve.
Ukoliko se ne preduzmu hitne akcije, rizikujemo da se istorija ponovi, a zaborav na žrtve može dovesti do ponovnog izbijanja sukoba. Zbog toga, važno je da se svi zajedno angažujemo u traženju pravde i istine, kako bi se osiguralo da se ovakvi strahotni događaji nikada više ne ponove.
