U Srbiji se beleži sve brži rast broja električnih vozila, s trenutnim brojem od oko 7.200 registrovanih automobila na električni pogon. Ove informacije su iznete tokom diskusije „Srbija na putu električne mobilnosti“, koju je organizovala Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova u Sava centru. Ovaj događaj je okupio stručnjake iz različitih oblasti kako bi razgovarali o izazovima i prilikama koje donosi prelazak na elektromobilnost.
Milan Milojević, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS), istakao je da je agencija sprovela edukacije kako bi se unapredilo znanje kontrolora na tehničkim pregledima o električnim vozilima. „Već smo započeli sa edukacijama u skladu sa našim nadležnostima. Naši kontrolori su imali priliku da se upoznaju sa električnim vozilima, posebno sa njihovim baterijama, kako bi znali kako pristupati tehničkom pregledu“, rekao je Milojević. Ove edukacije su rezultirale izradom uputstava za korisnike elektrovozila, serviserima i radnicima na tehničkim pregledima.
Milojević je naglasio da su aktivnosti koje je ABS sprovodio sa zemljama regiona i Evrope pokazale da je infrastruktura za elektrovozila uvek pratila porast broja vozila. „Svuda u svetu prvo dođe do povećanja broja elektro i hibridnih vozila, a zatim se razvija prateća infrastruktura“, objasnio je.
Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije, ukazao je na to da bi transformacija elektroenergetskog sistema mogla usporiti razvoj elektromobilnosti u Srbiji. „Ovaj proces zahteva najmanje 10-15 godina i ogroman investicioni ciklus. Država mora doneti ključne odluke o prelasku na alternativne izvore energije“, istakao je Vesović. On je dodao da se mora postepeno izlaziti iz termoelektrana na lignit, a da još nema konačne odluke o ulasku u nuklearnu energiju.
Vesović je naglasio da elektromobilnost podrazumeva prelazak sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na elektromotore. „To će učiniti automobile jednostavnijim, ali će struktura cene električnog automobila biti takva da će 40% cene činiti baterija koja se trenutno uvozi“, rekao je Vesović. On je ukazao na potrebu da se domaći proizvođači delova prilagode ovom prelazu kako bi opstali na tržištu.
Osim toga, postavlja se pitanje kako će dobavljački sektor reagovati na transformaciju ka elektromobilnosti. Vesović je istakao da je važno znati da li će dobavljači uspeti da se prilagode novim zahtevima tržišta ili će nestati kao što su to ranije činili mnogi drugi sektori.
S obzirom na sve veći broj registrovanih električnih vozila, jasno je da Srbija ima potencijal da postane važan igrač u oblasti elektromobilnosti. Međutim, ključni izazovi ostaju u domenima infrastrukture, edukacije i prilagođavanja energetskog sistema. Ako se ne donesu pravovremene odluke o transformaciji elektroenergetskog sistema i razvoju potrebne infrastrukture, efekti elektromobilnosti mogli bi biti ograničeni i neadekvatni u poređenju sa globalnim trendovima.
U svetlu ovih izazova, saradnja između države, privrede i stručne zajednice postaje od presudnog značaja. Samo zajedničkim naporima, Srbija može da osigura da se razvoj elektromobilnosti odvija u skladu sa potrebama tržišta i da se stvore adekvatni uslovi za njeno uspešno sprovođenje. Uz pravilne investicije i strategije, Srbija može postati lider u oblasti elektromobilnosti u regionu.
