LONDON – Apelacioni sud u Velikoj Britaniji odbio je zahtev palestinske organizacije Al-Hak da uloži žalbu na presudu koja potvrđuje da je britanska vlada zakonito dozvolila izvoz delova za borbene avione F-35 koji se koriste u Izraelu, uprkos tome što je priznala da bi ti delovi mogli doprineti kršenju međunarodnog humanitarnog prava.
Organizacija Al-Hak, koja ima sedište na Zapadnoj obali, pokušala je da ospori odluku britanskog Ministarstva za poslovanje i trgovinu, koje je 2024. godine suspendovalo izvozne licence za oružje namenjeno Izraelu. Međutim, komponente F-35 su izuzete iz ove zabrane, što je izazvalo brojne kritike i zabrinutosti u međunarodnoj zajednici. Rojters je izvestio da je Al-Hak smatrao da je ova odluka u suprotnosti sa međunarodnim pravom i da predstavlja opasnost za civile u regionu.
Prema presudi suda, odluka vlade se smatra pitanjem političke i bezbednosne procene. Sud je naveo da je na ministrima da odluče da li su „nacionalni interesi i bezbednosni razlozi važniji od rizika da Izrael ne poštuje međunarodno pravo“. Ova formulacija je izazvala dodatne debate o ulozi vlade u proceni i odobravanju izvoza vojne opreme, posebno u kontekstu humanitarnih kriza koje su prisutne u regionu.
S obzirom na trenutnu situaciju u Izraelu i Palestini, gde se nastavljaju sukobi i tenzije, odluka britanske vlade je dodatno podstakla pozive za veću odgovornost i transparentnost prilikom izvoza vojne opreme. Mnogi aktivisti i humanitarne organizacije upozoravaju na moguće posledice vojne podrške Izraelu, posebno u svetlu izveštaja o kršenju ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava.
U prošlosti, britanska vlada je bila kritikovana zbog svog odnosa prema Izraelu i izvoza vojne opreme, a ova nedavna presuda je samo dodatno osvežila te debate. Al-Hak je najavio da će nastaviti da se bori protiv odluka koje smatraju štetnim po palestinski narod i njegovu borbu za ljudska prava.
Odbijanje žalbe dolazi u vreme kada se međunarodna zajednica sve više fokusira na pitanje vojne trgovine i njenog uticaja na globalnu bezbednost. Mnogi smatraju da bi države trebale da preispitaju svoje vojne politike i da osiguraju da bilo kakva vojna pomoć ne doprinosi kršenju ljudskih prava ili eskalaciji sukoba.
U međuvremenu, britanska vlada brani svoju odluku, navodeći da je izvoz delova za F-35 deo šireg strateškog partnerstva sa Izraelom, koje se temelji na zajedničkim bezbednosnim interesima. Takođe, vlada ističe da su svi izvozi podložni strogoj kontroli i da se pre svakog odobrenja razmatraju potencijalni rizici.
Ova situacija ukazuje na složenost pitanja vojne trgovine i njenog etičkog aspekta, posebno u regionima pogođenim sukobima. Dok se Al-Hak i drugi aktivisti bore za promene u politici izvoza, britanska vlada nastavlja da se suočava sa izazovima u balansiranju nacionalnih interesa i obaveza prema međunarodnim pravnim normama.
U ovom trenutku, budućnost izvoza vojne opreme iz Velike Britanije u Izrael ostaje neizvesna, a pitanje odgovornosti i transparentnosti u vojnim poslovima postaje sve važnije kako se situacija u regionu razvija. Očekuje se da će se debate o ovom pitanju nastaviti i u budućnosti, s obzirom na sve veće zabrinutosti oko ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava.
