U Velikoj Britaniji, parovi koji se odlučuju za vantelesnu oplodnju sve više se obraćaju klinikama u inostranstvu kako bi izvršili genetsku analizu svojih embriona. Ova praksa, koja se naziva poligenski skrining, omogućava im da dobiju informacije o budućim osobinama njihove dece, uključujući koeficijent inteligencije, visinu i potencijalne zdravstvene probleme. Ova kontroverzna tehnika nije dozvoljena unutar britanskog zakonodavstva, što je dovelo do toga da parovi traže rešenja izvan granica zemlje.
Metoda poligenskog skrininga koristi genetske podatke da predvidi kako će se određene osobine manifestovati kod buduće dece. U osnovi, analizira se genetski materijal kako bi se utvrdile verovatnoće nasleđivanja određenih karakteristika. Ova praksa izaziva brojne etičke dileme i naučne kritike. Mnogi stručnjaci smatraju da je ova vrsta analize neproverena i potencijalno opasna, jer može dovesti do diskriminacije na osnovu genetskih preduslova.
Britanske klinike, koje se bave vantelesnom oplodnjom, izrazile su zabrinutost zbog ove prakse. One naglašavaju da ne postoji dovoljno naučnih dokaza koji bi podržali efikasnost ovih testova. Pored toga, postoji i bojazan da bi ovakvo predviđanje osobina moglo stvoriti pritisak na roditelje da biraju određene karakteristike za svoju decu, što bi moglo dovesti do etičkih i društvenih problema.
U trenutnom sistemu, britanski zakoni ne dozvoljavaju genetsko testiranje embriona u svrhu predviđanja budućih sposobnosti. Međutim, parovi su pronašli način da zaobiđu ovu zabranu. Putujući u inostranstvo, mogu pristupiti klinikama koje nude ovu vrstu usluga. Ova praksa pokreće pitanja o legalnosti i etici takvih odluka, kao i o tome kako će se to odraziti na buduće generacije.
Osim što se suočavaju sa moralnim dilemama, parovi se takođe suočavaju sa finansijskim aspektima ovog procesa. Troškovi vantelesne oplodnje u inostranstvu mogu biti znatno viši od onih u Britaniji, što dodatno otežava pristup ovim uslugama. Mnogi parovi se nalaze u situaciji da moraju da biraju između želje za zdravim potomstvom i finansijskih mogućnosti.
Društvo se postavlja pitanje o tome kakve posledice ovakva praksa može imati po razvoj ljudske vrste. Da li će se stvoriti nova vrsta diskriminacije, gde će deca sa „genetskim prednostima“ biti favorizovana? Kako će se to odraziti na društvene odnose i jedinstvo zajednice? Ova pitanja ostaju otvorena dok se debata o poligenskom skriningu nastavlja.
U međuvremenu, stručnjaci pozivaju na oprez prilikom korišćenja ovih tehnologija. Naglašavaju važnost etičkih smernica koje bi trebale da regulišu ovakve prakse i obezbede da se ne ugrozi ljudska prava. Takođe, postoji potreba za većim istraživanjima koja bi mogla da pruže jasniju sliku o posledicama koje ovakve metode mogu imati na pojedince i društvo u celini.
U zaključku, praksa poligenskog skrininga u kontekstu vantelesne oplodnje otvara brojne etičke, naučne i društvene dileme. Dok parovi traže načine da osiguraju najbolje za svoju decu, važno je uzeti u obzir širok spektar posledica koje ovakve odluke mogu imati. Potrebna su dalja istraživanja i dijalog kako bi se osiguralo da se ljudska prava poštuju i da se ne stvara nova vrsta nejednakosti u društvu. Ova tema će sigurno ostati u fokusu dok se tehnologija i etika nastavljaju sukobljavati u savremenom svetu.
