Britanska biblioteka je nedavno donela odluku koja se može smatrati simboličnim ispravljenjem istorijske nepravde. Naime, ustanovila je da ponovo izda člansku kartu irskom piscu Oskaru Vajldu, 130 godina nakon što mu je prvobitna karta poništena. Ova odluka dolazi u svetlu njegovog neobičnog života i tragične sudbine, koja je uključivala osudu zbog homoseksualnosti, što je u to vreme bilo smatrano krivičnim delom.
Oskar Vajld, jedan od najpoznatijih pisaca viktorijanskog doba, bio je romantični genije, poznat po svojim dramama, romanima i pesmama. Njegova dela često su se bavila temama identiteta, estetike i društvenih normi, a njegovo najpoznatije delo, roman „Slika Dorijana Greja“, postalo je klasik svetske književnosti. Međutim, njegova lična životna priča bila je obeležena brojnim skandalima i tragedijama.
U maju 1895. godine, Vajld je bio suočen sa optužbama za „tešku nemoralnost“, što je tada bio pravni termin za homoseksualnost. Nakon suđenja koje je privuklo veliku pažnju javnosti, osudili su ga na dve godine zatvora. Tokom ovog vremena, njegova karijera je doživela drastičan pad, a njegovo ime je postalo sinonim za nepravdu i progon LGBT+ zajednice.
Poništavanje članstva Oskara Vajlda u Britanskoj biblioteci odražavalo je šire društvene stavove tog vremena prema homoseksualnosti i osobama koje su se kretale izvan društvenih normi. U to vreme, mnogi su se bojali otvoreno izražavati svoje identitete, a društvo je često sankcionisalo bilo kakvu devijaciju od heteronormativnog standarda.
Nova članska karta, koja će biti uručena njegovom unuku, piscu Merlinu Holandu, označava ne samo ispravku greške iz prošlosti, već i promenu u načinu na koji se društvo danas odnosi prema pitanjima seksualne orijentacije i identiteta. Ova akcija može se posmatrati kao simbol napretka u prihvatanju raznolikosti i borbe protiv diskriminacije.
Britanska biblioteka, koja je poznata po svojoj bogatoj zbirci i očuvanju kulturne baštine, prepoznaje važnost Vajldovog doprinosa književnosti i kulturi. Odluka da mu se vrati članska karta može se smatrati i kao način da se oda počast njegovom nasleđu i da se ukaže na značaj otvorenog dijaloga o pitanjima koja su nekada bila tabu.
Merlin Holand, kao Vajldov unuk, ima jedinstvenu priliku da ponese ovu simboličnu kartu, koja ne samo da predstavlja njegovog pretka, već i širu borbu za prava i prihvatanje LGBT+ osoba. On je izjavio da je ponosan na nasleđe svog dede i da se nada da će ova akcija inspirisati nove generacije da se bore protiv nepravde i diskriminacije.
Povratak Oskaru Vajldu u Britansku biblioteku može se smatrati i kao poziv na akciju za sve nas da radimo na stvaranju inkluzivnijeg društva, u kojem će svako imati pravo da bude ono što jeste, bez straha od osude ili progonstva. U svetu gde se i dalje suočavamo s izazovima vezanim za ljudska prava, ova odluka šalje snažnu poruku o važnosti prihvatanja raznolikosti i promovisanja jednakosti.
Vajldova dela ostaju relevantna i danas, a njegova borba za slobodu i identitet može poslužiti kao inspiracija mnogima koji se suočavaju sa sličnim izazovima. Njegov život i rad podsećaju nas na to koliko je važno boriti se protiv predrasuda i raditi na stvaranju sveta gde će svaka osoba moći slobodno da izrazi svoju prirodu i identitet.
