Britanska vlada treba da preduzme hitne mere kako bi se pripremila za moguće klimatske šokove i sukobe koji bi mogli dovesti do krize u snabdevanju hranom, upozorio je vodeći stručnjak za ishranu, Tim Leng. Profesor na Univerzitetu Siti Sent Džordž u Londonu ističe da Velika Britanija proizvodi znatno manje hrane nego što je potrebno, što je čini izuzetno ranjivom na različite krize.
Prema prvim izveštajima o bezbednosti hrane iz decembra 2021. godine, Britanija može da pokrije samo 54% svojih potreba za hranom. U poređenju sa bogatim zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i Australije, koje su u stanju da samostalno prehrane svoje stanovništvo, Britanija se oslanja na uvoz. Na primer, Holandija proizvodi 80% svoje hrane, a Španija 75%, dok Britanija zavisi od uvoza.
Leng naglašava da britanska vlada ne prepoznaje ozbiljnost situacije i da postoji podrazumevani stav da druge zemlje mogu da hrane Britaniju. Ovaj stav je duboko ukorenjen u britanskom sistemu, kao i u načinu na koji funkcioniše kapitalizam u poljoprivredi. Dok druge zemlje stvaraju zalihe za vanredne situacije, Britanija se oslanja na nekoliko velikih kompanija koje snabdevaju tržište.
U zemljama kao što su Švajcarska, postoje zalihe koje mogu da prehrane stanovništvo u trajanju od tri meseca, a planira se povećanje tih zaliha na godinu dana. Leng ističe da britanska vlada nema planove da poveća samodovoljnost, a ministar za životnu sredinu, Ema Rejnolds, izjavila je da želi da poveća proizvodnju hrane, ali bez konkretnih planova.
Stručnjaci su upozorili da bi bilo kakav šok u sistemu snabdevanja hranom mogao da izazove društvene nemire. Lengov izveštaj za Nacionalnu komisiju za pripravnost pokazuje da je britanski prehrambeni sistem izuzetno ranjiv zbog koncentracije na nekoliko velikih distributera. U Velikoj Britaniji postoji samo 131 distributivni centar koji snabdeva 12.284 supermarketa, što ih čini lakim metama za napade.
Na primer, kompanija Tesco, koja pokriva skoro trećinu maloprodaje hrane u Velikoj Britaniji, koristi samo 20 distributivnih centara. Leng upozorava da bi, ukoliko bi jedan ili dva velika distributera bila pogođena, posledice po javnost bile katastrofalne.
Bregzit je dodatno pogoršao situaciju, smanjujući subvencije za poljoprivrednike i otežavajući uvoz hrane iz Evropske unije. U analizi Univerziteta u Saseksu navodi se da je uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU opao u proseku za 8,71% godišnje od januara 2021. godine.
Klimatske promene, koje uzrokuju ekstremne vremenske uslove, takođe predstavljaju pretnju za britansku poljoprivredu. Ove promene otežavaju uzgoj voća i povrća u južnoj Evropi i severnoj Africi, što dodatno povećava zavisnost Britanije od uvoza svežih proizvoda.
Leng zaključuje da je ključni problem u britanskom prehrambenom sistemu koncentracija velikih kompanija koje dominiraju tržištem. U svom izveštaju poziva na donošenje zakona koji bi omogućili da sistem ishrane bude otporniji i sposobniji da izdrži šokove. Smatra da je Britanija u obavezi da poboljša bezbednost hrane i poveća lokalnu proizvodnju hrane kako bi se suočila sa izazovima budućnosti.
U svetlu ovih saznanja, jasno je da je potrebno preispitati trenutni pristup snabdevanju hranom u Velikoj Britaniji. Ulaganje u lokalnu poljoprivredu i razmatranje strategija za povećanje samodovoljnosti može pomoći u smanjenju rizika od budućih kriza u snabdevanju i obezbeđivanju stabilnosti za stanovništvo.
