Apelaciono veće Suda Bosne i Hercegovine (BiH) donelo je danas odluku kojom je Ramiz Duraković, nekadašnji komandant 43. brigade Armije BiH, oslobođen optužbi za ratni zločin nad srpskim civilima na području Čajniča. Ova presuda izazvala je brojne reakcije u javnosti, s obzirom na težinu optužbi i kontekst u kojem su zločini počinjeni.
Predsedavajuća Apelacionog veća, Amela Husić, obrazložila je pravosnažnu presudu ističući da je nesporno da su zločini počinjeni i da je Duraković rukovodio akcijom, ali da nije dokazano da je bio upoznat sa konkretnim događajima poput ubistava i paljenja kuća. Ova izjava je izazvala brojne kritike, a mediji iz Banjaluke prenose da su mnogi smatrali da je ovakva odluka suda neprihvatljiva.
Jedan od oštećenih, Miloš Pijević, čija je kuća zapaljena tokom tih događaja, upućen je na parnični postupak sa imovinskopravnim zahtevom, što dodatno komplikuje situaciju i ukazuje na nepravdu prema žrtvama. Prethodno, Sud BiH je Durakovića prvostepeno osudio na tri i po godine zatvora za zločin nad srpskim civilima, uključujući ubistvo Darinke Pijević i paljenje kuća Rajka i Miloša Pijevića.
Reakcije političara na ovu presudu su bile oštre. Milorad Kojić, poslanik Saveza nezavisnih socijaldemokrata u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, kritikovao je odluku Apelacionog veća, ocenivši da oslobađanje Durakovića za zločine nad srpskim civilima predstavlja „van domena prava“. On je ukazao na to da sud zatvara mogućnost za ponovno procesuiranje, što smatra sramotnim.
Kojić je naglasio da je neverovatno da sudija može da obrazlaže da su zločini nesporni, ali da nije bilo dovoljno dokaza o saznanju optuženog. Ovakva praksa, prema njegovim rečima, ukazuje na tendenciju Suda BiH da abolira zločince, što dodatno pogoršava situaciju sa pravdom za žrtve.
Ovo oslobađanje Durakovića dolazi u trenutku kada se u BiH i dalje vodi rasprava o ratnim zločinima i pravdi za žrtve. Mnogi smatraju da pravosudni sistem nije dovoljno efikasan u procesuiranju zločina iz rata, dok se istovremeno stvara osećaj nepravde među žrtvama i njihovim porodicama.
U ovom kontekstu, presuda Apelacionog veća dodatno produbljuje podelu u društvu i podseća na izazove s kojima se suočava pravosudni sistem u BiH. Očekuje se da će ovaj slučaj izazvati dalju polemiku i da će biti predmet rasprava u javnosti, posebno među onima koji se bore za pravdu i priznanje žrtava ratnih zločina.
