Bošnjaci su na nedavnim opštim izborima u Bosni i Hercegovini kaznili svoje vladajuće partije, dok su Srbi i Hrvati ostali verni dominantnim političkim figurama. Ova analiza dolazi nakon ubedljive pobede Milorada Dodika u entitetu Republika Srpska, što ukazuje na nastavak suverene vladavine koja obuhvata sve aspekte društva. Prema zvaničnim podacima Centralne izborne komisije BiH (CIK), izlaznost birača bila je 42 odsto, što je značajno manje u poređenju sa prethodnim izborima 2022. godine kada je izlaznost bila oko 50 odsto.
Na ovim izborima građani BiH su birali članove budućeg Predsedništva BiH, predsednika i potpredsednike Republike Srpske, kao i nove sazive Narodne skupštine RS, Predstavničkog doma Federacije i skupština deset kantona u Federaciji BiH. Preliminarni rezultati pokazuju da je SDA osvojila najveći broj glasova u trci za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH, sa 240.762 glasa ili 19,89 odsto. Na drugom mestu je SNSD sa 199.082 glasa, odnosno 16,44 odsto, dok je SDP treći sa 113.704 glasa, što čini 9,39 odsto.
U trci za predsednika Republike Srpske, Savo Minić vodi sa 269.290 glasova, dok je Branko Blanuša osvojio 216.867 glasova. Novinar Samir Begović ističe da su se na ovim izborima ponovili obrasci koje smo već videli u prethodnim dvema decenijama. Bošnjaci su odlučili da kazne svoje vladajuće partije, dok su Srbi i Hrvati ostali uz svoje dominantne političke figure.
SDA, kao tradicionalno najznačajnija bošnjačka partija, ostvarila je najbolji rezultat na svim nivoima od vremena svog osnivača Alije Izetbegovića, uprkos tome što je prethodne četiri godine bila u opoziciji. U međuvremenu, koalicija Trojke, koja je vladala na državnom i federalnom nivou u prethodnom mandatu, doživela je poraz. Iako SDP može biti zadovoljan svojim rezultatima, njihovi partneri Narod i Pravda i Naša stranka su teško poraženi i neće biti deo vlasti u naredne četiri godine.
Jedna od najvažnijih novina ovih izbora je povratak HDZ-a u Predsedništvo BiH nakon osam godina. Prema rečima Begovića, po prvi put ćemo imati zajedničke predstavnike iz SNSD-a i HDZ-a u Predsedništvu BiH, što može dovesti do jače političke moći ovih partija nego ikad ranije. Demokratska fronta i njen lider Željko Komšić, koji su se do sada zalagali za ideju građanske države, doživeli su težak poraz na svim nivoima vlasti.
Begović takođe naglašava da je ovaj izborni rezultat odraz pobede stranih i domaćih političkih sila koje su želele da „resetuju“ političku scenu u BiH, vraćajući moć nacionalnim partijama. Ovaj proces, kako navodi, može biti viđen kao povratak na staru politiku koja je zanemarila ideju jednakosti i ravnopravnosti svih građana.
Politička analitičarka Tanja Topić iz Banjaluke ističe da je iznenađujuća ubedljiva pobeda Dodika signal da su građani zadovoljni trenutnim stanjem, uprkos korupciji i nepotizmu. Prema njenim rečima, oni koji su ostali kod kuće, ne pokazuju interes za politiku, a to može dovesti do daljih izazova u političkom sistemu. Dodik je najavio povratak na izvorni Dejton, što može značiti nastavak tenzija unutar BiH i otežati put ka Evropskoj uniji i sprovođenju reformi.
U zaključku, izborni rezultati u Bosni i Hercegovini ukazuju na nastavak postojećih političkih tokova, gde su tradicionalne nacionalne partije i dalje dominantne. Ove promene postavljaju temelje za buduće političke izazove, a moguće je i da će se stvoriti nove tenzije u društvu, s obzirom na različite aspiracije i očekivanja građana.
