Boračka organizacija Republike Srpske (BORS) je u poslednje vreme izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog novog Zakona o grobljima koji je usvojen u Hrvatskoj. Ovaj zakon predviđa rušenje srpskih spomenika koji su postavljeni nakon 30. maja 1990. godine, a koji se smatraju uvredljivima za verska, moralna i nacionalna osećanja Hrvata. BORS je zatražio od institucija Republike Srpske da zahtevaju od hrvatskih vlasti povlačenje ovog spornog zakona.
Prema informacijama koje su objavljene, BORS planira da ukoliko ne dođe do povlačenja zakona, zatraži od vlasti Republike Srpske da se adekvatno odgovori na pitanje spomenika koji su posvećeni hrvatskim jedinicama ili pojedincima koji su tokom rata počinili zločine nad Srbima. Ovo uključuje i spomenike koji veličaju zločince i zločine, a koji vređaju srpske žrtve. Ova situacija dodatno komplikuje već napete odnose između Srbije i Hrvatske, a posebno se oslikava kroz istorijska i politička pitanja vezana za ratne zločine i sećanje na žrtve.
Hrvatski sabor je usvojio zakon u aprilu 2023. godine, a njegovo usvajanje izazvalo je brojne reakcije u srpskoj javnosti. Zakon omogućava da svaka osoba ili lokalna zajednica u Hrvatskoj može tražiti uklanjanje spomenika koji su postavljeni posle navedenog datuma. Za nepoštovanje ovog zakona su predviđene novčane kazne do 5.000 evra za vlasnike grobnih mesta, što dodatno stvara tenzije i strah među srpskom zajednicom.
Ovaj zakon se može posmatrati kao deo šireg trenda u regionu, gde se odnosi između naroda često obeležavaju napetostima i nezadovoljstvom zbog prošlih događaja. S obzirom na to da se zakoni i regulative često koriste kao sredstvo za političke obračune, srpska zajednica vidi ovaj zakon kao direktan napad na njihovu istoriju i identitet. Rušenje spomenika, koji su često simboli sećanja na stradale, predstavlja dodatni udarac u procesu pomirenja i izgradnje trajnog mira u regionu.
BORS je naglasio da će se nastaviti boriti za očuvanje srpskih spomenika i da će tražiti da se preispitaju i svi spomenici koji su posvećeni hrvatskim vojnicima ili jedinicama koje su bile umešane u zločine tokom rata. Ova situacija može dodatno pogoršati odnose između Srbije i Hrvatske, a mnogi analitičari smatraju da je važno da se ovakvi zakoni preispitaju u kontekstu pomirenja i izgradnje međusobnog poverenja.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da mnogi građani Hrvatske i dalje gaje podeljena osećanja o ovom pitanju, dok se u srpskoj zajednici oseća zabrinutost i bes zbog zakona koji se smatraju diskriminatornim. Iako je cilj zakona očigledno usmeren na zaštitu nacionalnih osećanja, način na koji se to sprovodi može izazvati dodatne sukobe i produbiti postojeće razlike.
U ovom trenutku, ključna pitanja ostaju: kako se može postići pomirenje između dva naroda, i na koji način se može obezbediti poštovanje i sećanje na sve žrtve, bez obzira na njihovu nacionalnost? To su pitanja koja zahtevaju pažljivo razmatranje i dijalog, jer samo kroz otvorenu komunikaciju i razumevanje možemo doći do trajnog rešenja koje će poštovati sve strane.
Ubrzo ćemo videti kako će se situacija razvijati, ali jedno je sigurno: sećanje na prošlost i poštovanje identiteta su ključni za budućnost Balkana, a zakoni poput ovog samo otežavaju put ka pomirenju.
