U gradovima širom sveta, fenomen toplotnih ostrva postaje sve izraženiji. To su urbane sredine koje su značajno toplije od okolnih ruralnih područja, što se može pripisati smanjenju zelenih površina i povećanju zgrada, puteva i druge infrastrukture. Iako istraživanja o ovom fenomenu traju decenijama, novo istraživanje naučnika iz Portugala, Irske i Brazila donosi zanimljive uvide koji se tiču i boje automobila.
Prema studiji, boja automobila može značajno uticati na temperaturu okolnog vazduha, podižući je u njegovoj blizini za nekoliko stepeni Celzijusa. Dok su ranija istraživanja većinom fokusirana na zgrade i zagađenje vazduha, doprinos automobila urbanim toplotnim ostrvima do sada nije bio dovoljno istraživan. Istraživači su sproveli analizu u Lisabonu, gde su merili temperaturu vazduha oko dva parkirana automobila, crnog i belog, nakon sunčanog dana.
Rezultati su pokazali da je temperatura iznad crnog automobila bila viša za 3,39 do 3,79 °C u odnosu na referentnu temperaturu od 36 °C. S druge strane, oko belog automobila, temperatura je bila znatno niža ili čak hladnija. Ovi rezultati ukazuju na to da boja automobila može značajno doprineti povećanju temperature u urbanim sredinama, a s obzirom na veliki broj parkiranih vozila, ovaj faktor može pojačati efekat toplotnih ostrva.
U Beogradu, kao najvećem i najurbanizovanijem gradu u Srbiji, situacija nije drugačija. Iako slična analiza nije sprovedena, podaci o broju parkiranih vozila daju okvirnu sliku o mogućem doprinosu automobila ovom fenomenu. Prema podacima JKP Parking servisa, u Beogradu postoji više od 36.000 parking mesta, a zaključno sa 2024. godinom, registrovano je gotovo 715.000 automobila.
Najpopularnije boje automobila u Evropi su bele, sive i crne, pri čemu svetlije boje mogu indirektno smanjiti efekat toplotnih ostrva. U Beogradu, tropske noći postaju sve učestalije, posebno u centralnim delovima grada, što ukazuje na povećan rizik od toplotnog stresa i drugih zdravstvenih komplikacija.
Fenomen toplotnih ostrva u Beogradu ne predstavlja samo ekološki problem, već i javnozdravstveni izazov. Dugotrajna izloženost višim temperaturama može ugroziti zdravlje, naročito kod osetljivih grupa. Prva mapa toplotnih ostrva u Beogradu jasno ukazuje na kritične tačke, poput Novog Beograda i centra grada, gde je gusta izgradnja i veliki broj parkiranih automobila dodatno doprinose toploti.
S obzirom na sve ove informacije, postavlja se pitanje koliko je uticaj boje automobila na lokalno zagrevanje vazduha značajan. Iako je teško precizno odrediti, nova istraživanja sugerišu da bi promena u boji vozila mogla imati pozitivan efekat na smanjenje temperature u urbanim sredinama.
Uprkos izazovima koje donose toplotna ostrva, rešenja su i dalje moguća. Ozelenjavanje gradova i promišljen urbanizam ostaju ključni saveznici u borbi protiv efekta toplotnih ostrva. Mapa toplotnih ostrva u Beogradu pokazuje da su područja sa više zelenila i vode u proseku hladnija i do 6 °C, što ukazuje na važnost očuvanja i povećanja zelenih površina u urbanim sredinama.
U zaključku, iako su faktori poput gustine izgradnje i nedostatka zelenila često u fokusu kada se govori o toplotnim ostrvima, nova istraživanja otkrivaju da i manje očigledni detalji, poput boje parkiranih automobila, mogu značajno doprineti lokalnom zagrevanju vazduha. Ova saznanja mogu biti od velike važnosti za planiranje urbanih prostora i strategija za smanjenje efekta toplotnih ostrva u budućnosti.
