U poslednje vreme, umetnost je postala sve važnija stavka na spisku želja bogatih pripadnika generacije Z, što je potvrdila nedavna studija koju su sproveli Art Basel i švajcarska banka UBS. Istraživanje je obuhvatilo 3.100 bogatih kupaca i pokazalo da su mladi ljudi, rođeni između 1995. i 2010. godine, značajno više ulagali u umetnička dela nego njihovi prethodnici iz starijih generacija. Ova pojava može se posmatrati kao deo šireg trenda koji ukazuje na promenu vrednosti i prioriteta među novom generacijom.
Prema istraživanju, pripadnici generacije Z su tokom 2025. godine i prve polovine tekuće godine trošili dvostruko više novca na umetnička dela u poređenju s pripadnicima starijih generacija. Ova generacija, koja obuhvata mlade ljude u uzrastu od 20 do 29 godina, pokazuje poseban interes za savremenu umetnost i umetničke investicije. Ovaj trend nije iznenađujući s obzirom na to da su pripadnici generacije Z odrasli u digitalnom dobu, gde su umetnost i kultura postali lako dostupni putem interneta i društvenih mreža.
Drugi najveći potrošači umetničkih dela su pripadnici generacije bejbi bumera, koji su u uzrastu od 62 do 80 godina. Ova generacija, koja je poznata po svojim finansijskim mogućnostima, takođe pokazuje interesovanje za umetnost, ali ne u tolikoj meri kao mlađi kupci. Razlika u potrošačkim navikama između generacija može se objasniti različitim pristupima umetnosti i investicijama, kao i različitim vrednostima koje svaka generacija nosi sa sobom.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na ovu promenu u potrošačkim navikama jeste i povećana dostupnost informacija i umetničkih dela zahvaljujući internetu. Mnogi pripadnici generacije Z koriste društvene mreže kao što su Instagram i TikTok kako bi otkrili nove umetnike i pratili savremene umetničke trendove. Ovaj oblik interakcije sa umetnošću omogućava im da lakše pronađu dela koja im se dopadaju, a samim tim i da investiraju u umetnost koja odražava njihove lične vrednosti i estetske preferencije.
Osim toga, umetnost se sve više posmatra kao oblik investicije. Mnogi mladi ljudi shvataju da umetnička dela mogu zadržati ili čak povećati svoju vrednost tokom vremena, što ih čini privlačnom opcijom za ulaganje. U kombinaciji s rastućim interesovanjem za održivost i etičku potrošnju, pripadnici generacije Z traže umetnička dela koja ne samo da im se dopadaju, već i koja imaju dublje značenje i povezanost s društvenim i ekološkim pitanjima.
Osim finansijskih aspekata, umetnost takođe igra važnu ulogu u izražavanju identiteta i vrednosti. Mnogi mladi ljudi koriste umetnost kao način da se povežu s društvenim pokretima i pitanjima koja su im važna, kao što su jednakost, pravda i zaštita životne sredine. U tom smislu, kupovina umetničkih dela postaje ne samo finansijska odluka, već i način da se doprinese pozitivnim promenama u svetu.
U zaključku, istraživanje Art Basela i UBS-a ukazuje na značajne promene u potrošačkim navikama bogatih pripadnika generacije Z. Ova generacija pokazuje veliko interesovanje za umetnost, ne samo kao oblik estetike, već i kao način investicije i izražavanja identiteta. Kako se svet umetnosti razvija, tako se i očekivanja i vrednosti novih generacija menjaju, što može imati dugoročne posledice na tržište umetnosti i način na koji se umetnička dela stvaraju, prodaju i cenjuju. U vremenu kada se umetnost sve više prepliće sa tehnologijom i društvenim pitanjima, ostaje da se vidi kako će se ove tendencije razvijati u budućnosti.
