Dok za određena ulaganja treba vremena da postanu isplativa, jedan biznis u Srbiji naglo cveta. Naime, nana polako, ali sigurno postaje biznis iz snova. Biljka nana, poznata iz čajeva, osvežavajućih napitaka i prirodne medicine, gotovo preko noći postala je izuzetno tražena, ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi. Ono što je decenijama bila samo baštenska kultura, sada postaje glavni izvor zarade za sve više proizvođača.
Na tržištu, kilogram suve nane dostiže cenu od 4 do 5 evra, a hektar pod ovom biljkom može dati i do 1.500 kilograma suvog lista. Računica je jasna: prihod od hektara nane kreće se između 6.000 i 7.000 evra. Troškovi ulaganja u podizanje i održavanje zasada iznose oko 2.000 evra, uključujući sadni materijal, radnu snagu, navodnjavanje i sušenje. To znači da poljoprivrednik može da računa na čistu zaradu i do 5.000 evra po hektaru.
Jedna od najvećih prednosti proizvodnje nane jeste stalna potražnja. Farmaceutska i prehrambena industrija koriste je u ogromnim količinama: od čajeva, sirupa i eteričnih ulja, do bombona, sokova i kozmetike. Organska nana je posebno tražena na izvoznim tržištima, gde cena može biti i 30 odsto viša.
Proizvođači ističu da je otkup praktično zagarantovan, jer otkupljivači često dolaze na imanje, a oni koji imaju sopstvenu sušaru ili destileriju ulja ostvaruju dodatnu zaradu. Ovaj model poslovanja privlači sve više farmera koji se odlučuju za gajenje nane, jer ne zahteva skupu mehanizaciju, pa se tako i mala porodična gazdinstva mogu lako uključiti u ovaj posao.
Sadnice se sade na proleće, a već iste godine moguće je brati list. Biljka može trajati tri do četiri godine, pa ulaganja nisu svake sezone ista. Stručnjaci savetuju da se posebna pažnja obrati na navodnjavanje i pravovremenu žetvu, jer od toga zavisi kvalitet i količina suvog lista, a samim tim i cena.
Nana više nije samo biljka koja osvežava u čaju; ona je postala ozbiljan izvor zarade u Srbiji. Sa ulaganjima koja nisu previsoka i tržištem koje neprestano raste, hektar ove lekovite biljke može doneti profit koji se retko koja druga kultura može pohvaliti. Za mnoge poljoprivrednike, nana je upravo ono što im je trebalo da ostanu na selu i od poljoprivrede naprave unosan posao.
Osim što se sve više proizvođača odlučuje za gajenje nane, raste i svest o njenim zdravstvenim prednostima. Nana je poznata po svom umirujućem dejstvu, koristi se za smanjenje stresa, poboljšanje probave, a neki je koriste i kao prirodni lek protiv glavobolje. Ove karakteristike dodatno doprinose njenoj popularnosti, što je čini još traženijom na tržištu.
Ulaganja u proizvodnju nane donose i dodatne benefite, kao što su mogućnosti za razvijanje malih biznisa i lokalne ekonomije. Proizvođači mogu stvoriti dodatne proizvode na bazi nane, kao što su eterična ulja, čajevi ili čak i slatkiši, čime se dodatno diversifikuje ponuda na tržištu.
Pored toga, uzgoj nane može doprineti očuvanju životne sredine. Ova biljka ne zahteva velike količine pesticida i hemikalija, što je čini ekološki prihvatljivom kulturom. Sve veći broj potrošača traži organske proizvode, a proizvodnja nane može se lako prilagoditi ovim zahtevima.
Zaključno, biznis sa nanom u Srbiji predstavlja sveobuhvatan model održive poljoprivrede koji može doneti profit, ali i omogućiti farmerima da ostanu na svojim imanjima. U svetu sve većih zahteva za prirodnim i organskim proizvodima, gajenje nane se pokazuje kao izuzetno uspešna strategija, koja može doneti brojne prednosti kako proizvođačima, tako i potrošačima.
