Bivši direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost (ANB) Dejan Peruničić osuđen je na pet godina zatvora zbog nezakonitog prisluškivanja i praćenja bivših opozicionih lidera, novinara i crkvenih velikodostojnika u periodu od kraja 2019. do izbora 30. avgusta 2020. godine. Ova presuda izrečena je u Višem sudu u Podgorici, nakon postupka koji je bio zatvoren za javnost.
Takođe, operativac tajne službe Srđa Pavićević dobio je kaznu od godinu i četiri meseca zatvora zbog nezakonitog snimanja i praćenja na osnovu usmenih naloga koje je davao Peruničić. Sud je Peruničića osudio zbog zloupotrebe službenog položaja, jer je od decembra 2019. do avgusta 2020. godine, bez odobrenja predsednika Vrhovnog suda Crne Gore, izdavao usmene naloge za nadzor nad elektronskim komunikacijama nepoznatim službenicima Agencije.
Ovas zloupotreba prava dovela je do ozbiljnog kršenja prava na privatnost, garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Ustavom Crne Gore. U zvaničnom saopštenju Višeg suda, navedeno je da sud nije prihvatio predlog Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) da se Peruničiću odredi pritvor, već mu je izrečena mera nadzora koja uključuje zabranu napuštanja mesta boravišta i obavezno javljanje policiji.
Presudu je izrekao sudija Igor Đuričković, a sud je naglasio da je ovaj slučaj bio jedinstven krivični postupak koji se vodio prema više optužnih predloga SDT-a. U saopštenju su navedeni detalji o optužnim predlozima, koji su uključivali razne datume i brojke predmeta.
Tokom postupka, sud je, kako je navedeno, isključio javnost radi očuvanja tajne i javnog reda. Prilikom objavljivanja presude, sud je ponovo isključio javnost prilikom saopštavanja razloga presude, što ukazuje na osetljivost ovog slučaja.
Ova presuda dolazi u trenutku kada se u Crnoj Gori vodi rasprava o zloupotrebama vlasti i pitanjima ljudskih prava, te se očekuje da će izazvati dodatne reakcije javnosti i medija. Takođe, mnogi analitičari smatraju da ovakvi slučajevi oslikavaju šire probleme u institucijama i njihovoj sposobnosti da obezbede vladavinu prava i ljudska prava.
Dok se postupak završava, važno je pratiti kako će se ova presuda odraziti na buduće delovanje Agencije za nacionalnu bezbjednost, kao i na politiku prema ljudskim pravima u Crnoj Gori. Očekuje se da će ovaj slučaj dodatno otvoriti diskusiju o potrebi reformi u sektoru bezbjednosti i jačanju transparentnosti u radu državnih institucija.
