Beli oman, poznata biljka koja se često koristi u narodnoj medicini, postaje sve popularnija među domaćim proizvođačima, a mnogi je smatraju biljkom budućnosti. Ova biljka ne samo da donosi visoke prinose, već se može gajiti uz minimalna ulaganja i trud. Mnogi poljoprivrednici sada prepoznaju njen potencijal kao isplativog useva, posebno za male farmere.
Priča o belom omanu počela je sasvim slučajno kada je jedna žena iz sela Trgovište kod Sokobanje primetila da žilice koje su otpale tokom čišćenja ponovo niču. Ova ideja je brzo privukla pažnju drugih proizvođača, a interesovanje za ovu biljku je raslo. Danas, beli oman se gaji na poljima zbog svoje otpornosti i sposobnosti da uspeva u vlažnijim uslovima. Dodatna prednost je što ne zahteva okopavanje i može da se vadi svake druge godine, čime se smanjuje potreba za dodatnim radom.
Nebojša Stanojević, vlasnik kompanije Adonis koja se bavi proizvodnjom lekovitog bilja, ističe da beli oman može doneti značajne koristi. „Na 10 ari površine može se ostvariti profit od oko 1.000 evra,“ kaže Stanojević. Ova biljka, koja može narasti do tri metra visine, ima snažan koren i može se gajiti bez prekomernih ulaganja. „Ne zahteva mnogo truda, samo je potrebno da se očisti od korova,“ dodaje on.
Stanojević objašnjava da se beli oman najbolje sadi u jesen, kada se divlji koren iseče na komade i postavi u zemlju. Nakon otprilike dve godine, biljka se vadi traktorom, a njen koren se koristi za razne namene. Osim što donosi dobit, beli oman je poznat i po svojim lekovitim svojstvima. Njegov koren je bogat etarskim uljima, gorkim materijama i inulinom, a često se koristi u narodnoj medicini za lečenje disajnih problema i poboljšanje varenja.
Cena sirove biljke belog omana iznosi oko 250 dinara po kilogramu, dok sušena biljka može dostići cenu od 500 do 600 dinara. Ova biljka se koristi ne samo za unutrašnju primenu, već i spolja, kao što su obloge i masti za kožne iritacije i blaže upale.
Beli oman je posebno cenjen zbog svojih svojstava koja poboljšavaju zdravlje. U narodnoj medicini, koristi se za ublažavanje kašlja, olakšavanje iskašljavanja i čišćenje bronhija, što ga čini popularnim izborom za lečenje prehlada i bronhitisa. Osim toga, njegovi gorki sastojci stimulišu lučenje digestivnih sokova, što pomaže u smanjenju nadutosti i poboljšanju crevne flore.
Zahvaljujući svom blagom antimikrobnom i antifungalnom delovanju, beli oman se koristi i za ublažavanje blagih upala sluzokože. Ova biljka se takođe smatra tonikom za jačanje organizma, a njena spoljna primena može pomoći kod iritacija kože i manjih povreda.
U poslednje vreme, Stanojević je počeo preporučivati beli oman umesto valerijane, ističući da je uzgoj ove biljke mnogo lakši i isplativiji. „Uvek uspeva, a jedini zahtevi su malo vlažnije zemljište,“ dodaje on. Ovaj trend može značajno promeniti poljoprivredni pejzaž u Srbiji, pružajući male proizvođače sa novim mogućnostima za profitabilan uzgoj.
S obzirom na sve ove prednosti, beli oman se čini kao biljka koja će u budućnosti zauzeti značajno mesto u srpskoj poljoprivredi, nudeći farmerima mogućnost da ostvare stabilan prihod uz minimalna ulaganja. Sa sve većim interesovanjem za ovu biljku, može se očekivati da će se njen uzgoj nastaviti širiti u godinama koje dolaze.
