Bil Gejts, suosnivač kompanije Majkrosoft, nedavno je pozvao svetske lidere da preispitaju svoje pristupe u borbi protiv klimatskih promena. Uoči predstojećih klimatskih pregovora COP30, koji će se održati od 10. do 21. novembra u Belemu, Brazil, Gejts je naglasio važnost fokusiranja na adaptaciju, zdravlje i otpornost društava, umesto isključivo na smanjenje globalne temperature.
Ovi pregovori će predstavljati priliku za zemlje da ažuriraju svoje klimatske obaveze i procene napredak prema ciljevima obnovljive energije postavljenim na prethodnim samitima. Gejts je istakao da je svet poslednjih deset godina pokušavao da ostvari ciljeve Pariskog sporazuma, koji se odnosi na ograničenje globalnog zagrevanja na manje od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo. Međutim, napredak je, prema njegovim rečima, i dalje nedovoljan.
U svom blogu, Gejts je izneo mišljenje da iako su klimatske promene ozbiljna pretnja, one nisu dovele do kraja civilizacije. Umesto toga, smatra da bi otpornost društava trebalo graditi kroz ulaganja u zdravlje, energetsku dostupnost i poljoprivredu, posebno u ranjivim regionima sveta. On je naglasio da bi poboljšanje kvaliteta života trebalo biti centralna tačka klimatskih strategija koje će se razmatrati na COP30.
Gejts je apelovao na donatore i političare da preispitaju načine na koje se troši klimatska pomoć, koristeći podatke za povećanje efikasnosti. Kao osnivač mreže za klimatske inovacije „Breakthrough Energy“, on je ukazao na značajan napredak u smanjenju smrtnosti od prirodnih katastrofa, koji je smanjen za 90% u poslednjih sto godina, zahvaljujući boljim sistemima upozoravanja i otpornijoj infrastrukturi.
Njegove izjave dolaze u vreme kada je generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, zajedno sa Svetskom meteorološkom organizacijom (SMO), pozvao države da uspostave sisteme ranog upozoravanja kako bi zaštitili stanovništvo od ekstremnih vremenskih pojava. SMO je ukazala na to da su klimatske i vodene katastrofe u poslednjih 50 godina odnele više od dva miliona života, pri čemu se 90% tih smrtnih slučajeva dogodilo u zemljama u razvoju.
Gejtsove preporuke da se fokusiramo na otpornost i zdravlje dolaze u trenutku kada je svet suočen sa sve većim izazovima usled klimatskih promena. Ekstremni vremenski uslovi, poput poplava, suša i uragana, postaju sve učestaliji, a siromašne zemlje su najviše pogođene ovim promenama. U tom kontekstu, Gejts naglašava da je važno ulagati u infrastrukturu koja može izdržati ovakve klimatske udare.
Osim toga, potrebno je obezbediti pristup čistoj energiji i unaprediti poljoprivredne prakse koje će omogućiti održivu proizvodnju hrane. Ove mere su ključne za jačanje otpornosti zajednica koje su najranjivije na posledice klimatskih promena.
Gejtsova vizija je da se promene u klimatskoj politici ne smeju svoditi samo na smanjenje emisija ugljen-dioksida, već treba obuhvatiti širu sliku koja uključuje adaptaciju na promene koje su već neizbežne. U tom smislu, važno je da lideri država prepoznaju potrebu za integrisanim pristupom koji uključuje sve aspekte života, od zdravlja do ekonomije.
Na kraju, Gejts poziva na zajedničke napore kako bi se osiguralo da svi delovi sveta budu spremni da se suoče sa izazovima klimatskih promena. Ovo uključuje ne samo promene u politici, već i ulaganje u inovacije i istraživanje koje će pomoći u razvoju održivih rešenja za globalne probleme.
