U Hrvatskoj se trenutno odvija bojkot nekoliko trgovinskih lanaca, što je rezultiralo smanjenjem prometa u maloprodaji. Prema podacima hrvatske poreske uprave, promet do 15 sati bio je manji za jedan odsto u poređenju sa prethodnom subotom. U istom periodu evidentirano je 2,275 miliona računa, a ukupni iznos prometa iznosio je 41,8 miliona evra, prenosi Hina.
Ovaj bojkot, koji se sprovodi pod organizacijom platforme „Halo, inspektore!“, obuhvata tri značajna trgovinska lanca – Lidl, Eurospin i DM, kao i određene proizvode, uključujući popularna gazirana pića kao što je Coca-Cola, flaširanu vodu i deterdžente za posuđe. Bojkot je započeo u četvrtak i trajaće do srede uveče. Osim toga, u petak je održan generalni bojkot svih trgovinskih lanaca i oblika prodaje.
Organizatori bojkota pozivaju građane da se uključe u ovu akciju kako bi izrazili nezadovoljstvo politikama cena i usluga koje nude ovi lanci. Mnogi kupci se osećaju frustrirano zbog stalnog rasta cena osnovnih životnih namirnica i potrošnih dobara, što ih je navelo da se organizuju i pokrenu ovakvu inicijativu.
Uprkos tome što je bojkot tek na polovini svog trajanja, prvih nekoliko dana pokazuje da je on već imao efekta na promet. Smanjenje od jedan odsto može se činiti kao mala cifra, ali se u kontekstu velikih trgovinskih lanaca može pretvoriti u značajan gubitak. Trgovci su već primetili pad kupovne moći i smanjenje prometa, što može uticati na njihove poslovne strategije u budućnosti.
Stručnjaci smatraju da je ovakvo organizovanje građana, kroz bojkot, jedan od načina na koji potrošači mogu da utiču na tržišne uslove i da zahtevaju pravednije cene. Neki analitičari naglašavaju da ovakvi pokreti mogu dovesti do pozitivnih promena, ali i do povratne reakcije trgovaca koji mogu početi da nude popuste ili boljitke kako bi privukli kupce nazad.
Bojkot je došao u vreme kada se Hrvatska suočava sa rastućim inflacionim pritiscima, što dodatno otežava život mnogih građana. U takvim okolnostima, potrošači se sve više oslanjaju na kolektivne akcije kako bi se borili protiv neadekvatnih cena i usluga.
Kako se bojkot nastavlja, mnogi će pažljivo pratiti njegovu efikasnost i uticaj na trgovinske lance. U međuvremenu, trgovci će morati da razmotre kako da odgovore na zahteve potrošača i prilagode svoje cene i ponude kako bi zadržali svoju bazu kupaca. Ova situacija može predstavljati prekretnicu u odnosima između potrošača i trgovaca u Hrvatskoj.
