Svetozar Marović je nakon deset godina boravka u Srbiji postao slobodan čovek, budući da je kazna zastare za njega istekla. Marović, bivši predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i istaknuti funkcioner Demokratske partije socijalista, bio je osuđen u Crnoj Gori zbog vođenja organizovane kriminalne grupe koja je prouzrokovala višemilionsku štetu Opštini Budva. Njegova presuda doneta je pre više od deset godina od strane Višeg suda u Podgorici.
Crnogorski politički analitičar Danilo Kalezić ukazuje na ozbiljne slabosti institucija i na to da je međunarodna pravna saradnja između Crne Gore i Srbije često bila vođena političkim interesima. Kalezić smatra da je Marović uživao zaštitu režima u Beogradu, dok je zauzvrat svojim delovanjem doprinosio interesima tog režima u Crnoj Gori. „Njegovo povremeno uključivanje u crnogorske političke prilike, naročito kroz podršku političkim strukturama koje podržava Aleksandar Vučić, treba posmatrati u tom kontekstu“, rekao je Kalezić.
Ovaj slučaj, prema njegovim rečima, postavlja pitanje o razlozima zbog kojih Marović godinama nije bio dostupan crnogorskim pravosudnim organima. „Odnos Srbije prema Crnoj Gori nije bio zasnovan isključivo na principima dobrosusedstva, već su često bili podređeni političkim interesima Beograda“, naglašava Kalezić.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ističe da je situacija sa Svetozarom Marovićem slična izreci koja se može prevesti kao: „Oni žele da se otcepe, a mi im kao ne damo“. On smatra da je postojala prećutna saglasnost između zvanične Podgorice i Beograda, koja traje od vremena bivše crnogorske vlasti Mila Đukanovića do sadašnje. Popov dodaje da Đukanoviću nije bilo stalo da se Marović vrati u Crnu Goru jer bi to moglo otvoriti neka pitanja.
Advokat i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, Aleksandar Olenik, ukazuje na to da je Srbija pod radikalnom vlašću Aleksandra Vučića postala utočište ne samo za ratne zločince, već i za kriminalce. On se pita koliko je Marović platio službenicima u policiji, pravosuđu i političarima kako bi se skrio u Srbiji. Takođe postavlja pitanje koji deo tog novca je otišao direktno Vučiću, ističući da je bez njegove saglasnosti teško zamisliti da bi neko mogao da se krije od policije i tužilaštva toliko dugo.
Marovićev slučaj takođe otvara širu diskusiju o funkcionisanju pravosudnog sistema u regionu i uticaju političkih odnosa na pravdu. Ova situacija pokazuje da su pravosudne institucije u velikoj meri podložne političkim pritiscima i interesima, što dodatno komplikuje odnos između Srbije i Crne Gore. Kako se situacija razvija, pitanje pravde za sve građane ostaje ključno, a slučaj Svetozara Marovića postavlja važno pitanje o integritetu institucija u obe zemlje.
