Prema najnovijim podacima Nemačke konfederacije sindikata (DGB), samo polovina zaposlenih u Nemačkoj uživa u zaštiti koju pružaju kolektivni ugovori. Ovi ugovori su ključni za obezbeđivanje većih plata i sigurnijih uslova rada, a njihova nepostojanje ima ozbiljne posledice na ekonomiju i životni standard radnika.
DGB procenjuje da bi godišnji prihodi od poreza i doprinosa socijalnog osiguranja porasli za čak 65 milijardi evra kada bi svi radnici bili obuhvaćeni kolektivnim ugovorima. Izbegavanje kolektivnog pregovaranja i praksa „damping plata“ koštaju fondove socijalnog osiguranja oko 41 milijardu evra, dok gubici za državu i opštine iznose dodatnih 24 milijarde evra godišnje.
Troškovi povezani sa izbegavanjem kolektivnog pregovaranja dostigli su ukupno 123 milijarde evra godišnje, što je blagi pad u odnosu na prošlu godinu kada su ti troškovi iznosili 130 milijardi evra. Sindikat ukazuje da je ovaj pad posledica delimičnog povećanja obuhvata kolektivnim ugovorima u određenim pokrajinama.
Osim što država gubi značajna sredstva, radnici takođe trpe velike gubitke. Analiza pokazuje da zaposleni bez kolektivnih ugovora godišnje zarađuju u proseku 2.891 evro manje od svojih kolega koji su pod zaštitom ovih ugovora. Na istoku Nemačke, ovaj gubitak može dostići i 3.451 evro po radniku. Ukupno, radnici bi imali oko 58 milijardi evra više u svojim džepovima da su kolektivni ugovori obavezni za sve, što bi značajno ojačalo kupovnu moć i domaću potrošnju.
Vlada Nemačke je u avgustu predstavila nacrt zakona koji bi povećao obuhvat kolektivnim ugovorima. Prema ovom predlogu, firme koje žele da učestvuju u javnim nabavkama vrednim 50.000 evra i više bi morale da plaćaju svoje radnike u skladu sa kolektivnim ugovorima. To znači da će biti obavezne da obezbede plate, božićne bonuse, godišnji odmor i druge beneficije prema standardima industrijskih kolektivnih ugovora.
Ovaj zakon bi omogućio kompanijama koje poštuju sindikalne sporazume da imaju konkurentsku prednost u odnosu na one koje nude jeftinije, ali nepovoljnije uslove rada. Član uprave DGB-a, Štefan Kercl, istakao je da visoka stopa obuhvaćenosti kolektivnim ugovorima nije prepreka, već pokretač privrednog rasta. On je naglasio da takvi ugovori jačaju domaću tražnju i obezbeđuju kvalitetna i održiva radna mesta.
Prema rečima analitičara, povećanje obuhvata kolektivnim ugovorima nije samo pitanje pravde prema radnicima, već i ekonomske nužnosti. U vreme kada se mnogi sektori suočavaju s izazovima poput globalne konkurencije i ekonomske nestabilnosti, jačanje kolektivnih ugovora može doprineti stabilnosti tržišta rada i pružiti potrebnu podršku radnicima.
S obzirom na trenutnu situaciju, stručnjaci naglašavaju da je neophodno nastaviti sa reformama koje će osigurati da svi radnici imaju pristup kolektivnim ugovorima. To bi ne samo povoljno uticalo na radnike, već bi donelo i koristi za celu ekonomiju. U narednim mesecima, očekuje se da će se o ovom pitanju voditi intenzivne diskusije među vladom, sindikatima i poslodavcima, kako bi se pronašlo najbolje rešenje za sve strane.
Kao zaključak, očigledno je da kolektivni ugovori igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju boljih uslova rada i veće plate za radnike u Nemačkoj. Uz odgovarajuće zakonodavne izmene, moguće je značajno poboljšati životni standard radnika i doprineti ekonomskom razvoju zemlje.
