U Briselu je danas nastavljen dijalog između Beograda i Prištine, gde su predstavnici obe strane razgovarali odvojeno s evropskim posrednikom Peterom Sorensenom. Iako se pominje mogućnost trilateralnog sastanka, Milovan Drecun, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine, izjavio je za Euronews Srbija da ne očekuje „suštinski napredak“ ukoliko do sastanka dođe.
Tokom sastanka, predstavnik Beograda, Petar Petković, upoznao je Sorensena sa 50 konkretnih poteza Prištine koje su, prema njegovim rečima, eskalirali situaciju prema Srbima na Kosovu i Metohiji. Drecun je istakao da se na sastanku ukazalo na ključne probleme i torturu koju Priština sprovodi nad srpskim narodom, naročito od kada je Aljbin Kurti na vlasti.
Drecun je ocenio da trenutna politička situacija na Kosovu karakteriše duboka kriza. Istakao je da nije moguće izabrati ni predsednika parlamenta, i da se legitimitet Kurtija i njegove stranke „Samoopredeljenje“ dovodi u pitanje. Čak je i UNMIK upozorio na neophodnost izbegavanja kontakata s Kurtijem i njegovim saradnicima. U tom kontekstu, Drecun se zapitao o smislu daljeg dijaloga u trenutnom formatu, naglašavajući da nije jasno ko garantuje da bi bilo koji dogovor bio realizovan.
Drecun je kao ključno pitanje u dijalogu istakao formiranje Zajednice srpskih opština, o kojoj Priština odbija da razgovara. Smatra da su sastanci besmisleni ako se ne razgovara o ovom pitanju, dok Priština insistira na priznanju nezavisnosti Kosova. On je opisao situaciju na terenu kao „izuzetno tešku“ za srpski narod, ističući institucionalni i fizički teror, progon članova Srpske liste, kao i zatvaranje srpskih institucija.
Drecun je takođe kritikovao nedavne izjave evropskih zvaničnika, posebno premijerke Estonije Kaje Kalas, koja je govorila o ukidanju kaznenih mera prema Prištini. On je postavio pitanje na osnovu kojih informacija se taj proces pokreće, s obzirom na to da se teror nad Srbima nastavlja bez prestanka. Drecun je naglasio da blaga reakcija EU zapravo „hrabri Kurtija da nastavi svoj put“, dok se prostor za ozbiljan dijalog smanjuje.
Govoreći o sastanku Sorensena i Besnika Bisljimija, Drecun je rekao da Priština koristi „tematske diverzije“ kako bi blokirala razgovore. Bisljimi je, prema njegovim rečima, postavio pitanje položaja Albanaca u centralnoj Srbiji, što Drecun vidi kao pokušaj proširenja agende i izbegavanje suštinskih pitanja. Ovaj pristup, prema Drecunu, ukazuje na to da ne postoji politička volja Prištine za ozbiljnim dijalogom.
Na pitanje o francusko-nemačkom planu, Drecun je rekao da se radi o pokušaju da se Beograd „prisili da de facto tretira Kosovo kao državu“. On je opisao ovaj pristup kao ucenu, dodajući da je takva situacija „smrtni udarac“ dijalogu.
Iako je najavljen mogući trilateralni sastanak među Beogradom, Prištinom i EU, Drecun ne očekuje nikakav suštinski pomak. On je zaključio da, sve dok Priština ne želi da razgovara o Zajednici srpskih opština i dok međunarodna zajednica ne reaguje na teror nad Srbima, napredak neće biti moguć.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Beograda i Prištine i ukazuje na potrebu za ozbiljnim pristupom u rešavanju problema koji proističu iz ove krize. Dijalog koji nije zasnovan na realnim i izvodljivim rešenjima, teško da može doneti stabilnost i mir u regionu.
