Evropski berzanski indeksi beleže treći uzastopni dan rasta, što prati rast cena nafte i zlata, dok tržišta sa nestrpljenjem očekuju izveštaj o indeksu proizvođačkih cena u Sjedinjenim Američkim Državama, koji će biti objavljen danas u 14.30 časova. Ovaj izveštaj se smatra ključnim pokazateljem inflacije i može imati značajan uticaj na tržišne očekivanja i odluke investitora.
U pozadini rasta indeksa i cena nafte, investitori su postali skloniji riziku zbog spekulacija da će američke Federalne rezerve smanjiti kamatne stope više nego što se prvobitno očekivalo. Ovo smanjenje kamatnih stopa može dodatno stimulisati ekonomiju i podstaći potražnju, što je pozitivno za berze.
Američki predsednik Donald Tramp je u međuvremenu pozvao Evropsku uniju da uvede carine do 100 odsto na proizvode iz Kine i Indije, zbog njihovih kupovina ruske nafte. Ova inicijativa je deo šire strategije za ograničavanje finansijskih priliva Moskvi, što ukazuje na nastavak napetosti u globalnoj trgovini i politici.
Na evropskim berzama, indeks Frankfurtske berze DAX je danas u 9.30 sati zabeležio porast od 0,52 odsto, dostigavši 23.864,59 poena. Francuski indeks CAC 40 je porastao za 0,73 odsto, zatvarajući na 7.805,02 poena, dok je londonski FTSE 100 zabeležio manji rast od 0,16 odsto, dostigavši 9.264,95 poena. Nasuprot tome, moskovski MOEX je zabeležio pad od 0,35 odsto, spuštajući se na 2.925,25 poena.
U Sjedinjenim Američkim Državama, vrednost berzanskog indeksa Dow Jones je pred današnje otvaranje porasla za 0,43 odsto, na 45.711,34 poena. Indeks S&P 500 je zabeležio rast od 0,27 odsto, dostigavši 6.512,61 poen, dok je indeks Nasdaq porastao za 0,37 odsto, zatvarajući na 21.879,49 poena. Ovi podaci ukazuju na pozitivnu atmosferu na američkom tržištu koja se može povezati s očekivanjima o smanjenju kamatnih stopa.
Na tržištu energenata, evropski fjučersi gasa za oktobar su se prodavali po ceni od 32,950 evra za megavat-sat na otvaranju Londonske berze za holandsko TTF čvorište. Cena sirove američke nafte WTI porasla je na 63,269 dolara, dok je evropska nafta brent zabeležila cenu od 67,084 dolara. Ovaj rast cena nafte može biti rezultat globalne potražnje i geopolitičkih tenzija.
Cena zlata je takođe porasla, dostigavši 3.646,88 dolara za finu uncu, što ukazuje na povećanu potražnju za ovim plemenitim metalom kao sigurnim ulaganjima u vreme ekonomskih neizvesnosti. S druge strane, cena pšenice na Čikaškoj berzi pala je na 4,9979 dolara za bušel, što može biti rezultat promena u potražnji i ponudi na tržištu.
Na valutnoj berzi Forex, vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,16989 dolara, što predstavlja pad od 0,03 odsto u odnosu na početak trgovine. Ovaj blagi pad može biti povezan s makroekonomskim faktorima i očekivanjima investitora o budućim ekonomskim politikama u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
U ovom trenutku, tržišta su u iščekivanju daljih informacija koje bi mogle uticati na njihovo kretanje. Izveštaj o proizvođačkim cenama u SAD-u bi mogao doneti nova saznanja o inflaciji i ekonomskom stanju, što bi moglo uticati na odluke Federalnih rezervi i dalji pravac ekonomskih politika. Berze su pod velikim pritiskom da reaguju na sve promene u globalnim ekonomskim uslovima, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i ekonomskih pokazatelja.
